IVO ANDRIĆ U KRAGUJEVCU – NOĆ U KAFANI TITANIK

Posted on Updated on

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR — decembar 2011. godine.

Strah je sada za njega mera i izraz svega. Strah je u ovim zemljama posejan kao usev, na vreme, sa planom i dobrim poznavanjem tla i svih uslova, zatim je pažljivo negovan i održavan, i sada je donosio plodove. Strah je ono što pljačka i kolje ovakve kao što je Mento…
Bife Titanik, Ivo Andrić

U godini Ive Andrića, kada obeležavamo 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade Ive Andrića i 120 godina rođenja najznačajnijeg autora sa prostora jugoistočne Evrope, akcenat stavljamo na nova dela nastala na osnovu Andrićevih dela, tj. javnost dobija priliku da kroz nove radove sagleda značaj Andrićevog dela – tj, dobija priliku da diskutuje da li je, koliko je i kako je Andrić značajan za Srbiju XXI veka.
Delo Ive Andrića još uvek čeka na svoje prave trenutke na pozorišnoj sceni. Andrićeva proza ima dramske elemente koje je moguće preneti na pozornicu i tako otkriti njene nepoznate dimenzije. U tom pogledu delo Ive Andrića predstavlja trajan izazov za nova dramaturška oblikovanja i scenske interpretacije.
Posle uspešne dramatizacije i inscenacije Proklete avlije reditelj Nebojša Bradić dramaturško-rediteljski obrađuje Andrićevu pripovetku Bife Titanik, koja kroz atmosferu predratnog i ratnog Sarajeva nudi originalan pristup u tretiranju arhetipskog odnosa prognitelj – žrtva.
Produkcijom Noć u kafani Titanik delo Ive Andrića tretiramo kao univerzalnu priču. Noć u kafani Titanik je metafora, nažalost i sinonim, za sudbinu našeg prostora i vremena, delo u koje su događaji od objavljivanja pripovetke učitali sasvim nova i neočekivana značenja, a priča o toleranciji koja jedina može premostiti različitosti govori upravo o onom što nam najviše treba danas.

Ne postoji moć van nas samih koja može da nam sudi i da nas kažnjava za ono što činimo. Ne postoji hegelijanski duh istorije koji vodi našu sudbinu – istorija je tek način na koji dišemo, ona broji naše uzdahe. Mi moramo da zamenimo ideju nemilosrdnog marša istorije sa logikom ljudskosti. Mi smo ljudi zbog puke slučajnosti. Ljudskost se ne otkriva, ona se stvara. Mi je stvaramo tako što tragamo za njom. Mi nasledjujemo svoju ljudskost u jednom obliku -jednoj realnosti- a zatim moramo da ponovo stvaramo realnost za naša sopstvena vremena koja se menjaju.
Drama je jedino sredstvo koje um ima kako bi ovo uradio: mi smo dramatična vrsta. Tokom istorije smo se suočavali sa haosom mogućnosti koje stvaramo putem svog sopstvenog nemira. Drama kombinuje taj haos sa urodjenim imperativom da budemo ljudi. Drama stoji na ivici ovog ambisa.
Za ljudskost treba da se borimo. Mi je stvaramo, a to predstavlja neumoljivi teret tragedije. Ukoliko ovu slučajnost pretvorimo u katastrofu, onda naši životi i smrti predstavljaju kazne koje smo propisali samima sebi. Neron je želeo da Rimljani imaju jedan vrat, kako bi mogao da ga preseče jednim udarcem mačem. Posledice kapitalizma su mnogo dalekosežnije, one uništavaju ideju ljudskosti, a samim tim i sredstvo pomoću kojeg stvaramo ljudsku realnost. To bi bilo konačno rešenje kapitalizma, holokaust koji je jednim udarcem uništio čitavo čovečanstvo.

Nebojša Bradić

Bradićeva Noć u kafani Titanik, razrađujući i dopunjavajući postojeće i nove likove, prati upravo spadanje maski kroz fantazmagorični, makabrični ples. On spaja, tako, Andrićeve motive iz ranih, istorijski utemeljenih pripovedaka i kasnijeg opusa koji se bavi stvarnošću prolaznog i prolaznošću stvarnosti njemu savremenog trenutka – mistična, verska predubedjenja i realistično oslikane likove i situacije. Bradić, na taj način, ostvaruje novu, drugačiju strukturu, koja omogućava transfer Andriću karakterističnog nihilizma i pesimizma, egzistencijalne slabosti i nemoći pred sudbinom, opačinom, zapravo – ogoljenim, parališućim strahom pred zlom. Takvo, gotovo ezoterično zlo – pojavljuje se nezvano, uzima obličje Jednog, Nepoznatog – koristi sve ljudske slabosti, mane, očajanja, nedoumice; najzad se – hraneći se tipičnim odustajanjem, predavanjem, pristajanjem, poput lika u paralelnim ogledalima – umnožava do univerzalnog zla, od kakvog niti jedan bog ne pruža zaštitu.

Maša Jeremić

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s