NOĆ U KAFANI TITANIK

Posted on Updated on

NOĆ U KAFANI TITANIK – prema pričama Ive Andrića – tekst i režija Nebojša Bradić – praizvedba u KNJAŽEVSKOM-SRPSKOM TEATRU, Kragujevac – subota, 10 decembar 2011.BREHTA, BREHTA NAMA DAJTE – NE VIDJESMO DAVNO BREHTA!ILI – MEDIJE JE PORUKA!Po pravom prolećnom danu – u decembru, kad mu vreme nije – došao sam u Kragujevac na premijeru ovog komada, prema baš onoj priči koja je za mene medju NAJZNAČAJNIJIM Andrićevim delima. Kratka, jasna, ubojita, istinita, duboko humana i univerzalno antiratna – u smislu obesmišljavanja svakog rata i nasilja, a pogotovo – s gnušanjem obesmišljavanja Drugog Svetskog rata i njegovog izdanka u novoproglašenoj EN-DE-HA i to u Okupiranom Sarajevu!…Okupiranom tako da minorni primerci sugradjana – tlače lopovskom akcijom, proizvedenom u ideolosku floskulu o ČISTOJ RASI – druge sugradjane – i to najsiromašnije – pod uslovom da su Jevreji!Ne mogu da se otmem utisku koji je na mene proizveo – davno, davno – Kusturičin diplomski rad – TV drama po delu Bife Titanik, u kojoj Bogdan Diklić, kao kilavi novopečeni ustaša neuverljivo – ali do smrti i u smrti – kinji jadnog Boru Stjepanovića, kao vlasnika sitne rupe – jednog pijačnog pajzla, bifea pored W.C.-a nazvanog paradigmatično – TITANIK!…To je za mene – posle je tu došao još i SEĆAŠ LI SE DOLI BEL – sve što će od Kusturice ostati, a da se može nazvati DELO!…U slučaju Titanika – Andrić, glumci, scenario, režija – sve je bilo DŽINOVSKI – pravi antiratni vapaj! Priakazan je zločin – hladno pročitan u svoj njegovoj bedi i ponižavajućoj mlitavosti – bez siline – ali – metak je ipak ISPALJEN!…I još jedan život još jednog Jvrejina je ubijen – čoveka više nema!…Kraj – gotovo – smrt – zauvek!…U toj jednoj smrti nedužnog i sasvim marginalnog i čoveka i Jevrejina, od ruke polu-čoveka-polu-sline, nikakvog ni fotografa i nikakovog – novo-ustaše bez entuzijazma – u toj jednoj smrti, skupila se kod Andrića, pa i kod ONDAŠNJEG Kusturice i glumaca – SVA TRAGEDIJA rata – kao surove i besmislene – opasne i smrtonosne igre kilavih, frustriranih kompleksaša, kad im se da ideološka potpora!Nebojša Bradić je želeo da POBREHTI Andrićeve osnovne stilske linije, pa je sastavio jednu širokougaonu FUGU nasilja i poniženja, u stilu FASBINDEROVSKE Berlinske slike sveta – nastajanja nemačkig nacizma, u dalekom Sarajevu. Zato je, umesto bifenceta za sitne švercere, na pijaci u Jevrejskoj mahali – tradicionalno sirotinjskoj četvrti ionako siromaškog grada – setimo se izgleda okoline Bajlonijeve pijace u Beogradu – namestio Mitel-Europa stilsku kafanu-kabare – ne bi joj bilo mane ni usred Pešte, Beča ili Berlina tridesetih godina prošlog veka – IZVRSNA SCENOGRAFIJA Milivoja Štulovića. Zatim – Mento Papo je od sitnog pijanice i potrčka, nesrećnika koji živi od-danas-do-sutra sa nekom slučajnom, ocvalom lepoticom, iza svog šankića kafanice Titanik, medju istim takvim gostima – skoro bi se moglo reći – sve Ljubinko i Desanka Ace Popovoića, do Ljubinka i Desanke i ostalih lica – nesnadjeni i jadno-bedni stanovnici poslednje sirotinjske rupe…dakle, Mento Papo – vlasnik i jedini kelner kafanice – postaje lice sa reklame – samouvereni, upeglani ober-kelner sa pregačom – skoro pa vlasnik skupog italijanskog restorana u Njujorku Kopolinog Kuma, ili Al Paćinovskog duha…Igra ga sasvim upeglano i prisebno, mladi Miloš Krstović…I onda tu dolaze mnogi likovi – iz pravog, Brehtovskog, KABARETSKOG restorana-bara-kafane… Odličan kafanski orkestar – i to su glumci koji, ne da sviraju – nego bi mogli, kao nekad Lazar Ristovski i njegov kolega sa klase Radoš Bajić, da zaradjuju svirajući na svadbama svake nedelje – ko ćemane, ko armoniku…a ko doboš ili bas – a tu je i varijetetski plesni duo – takodje vrlo vatreni glumci odlični!… Čedomir Štajn, Ana Todorović, Nenad Vulević, Ivan Vidosavljević i Aleksandar Milojević… Sa idejom da – proširi sliku sveta pred Veliki Rat u Sarajevu – Bradić dodaje i liniju KOMINISTIČKE ilegale – tu je Mirko Babić u ulozi Profesora – nekada člana partijske ćelije koja je provaljena, a on se smatra izdajnikom, pa mu kamarad – mladić, njegov student – koga je on uputio u tajne ilegale – predlaže da se ubije – sasvim Sartrovski i Prljavo-Rukaški – za potrebe ojačavanja skoro uništenog partijskog jzgra. Tog mladića – plus i zavodnika – igra dosledno šarmantno i indikativno površinski – Nikola MIlojević, kao Mustafa. Družbenica nesrećnoga Menta Pape, postala je bivša cirkuska artistkinnja na proputovanju – odlična – srčana i vrlo raslojena, prisutrna i erotično verzirana – tragičana Agata – Isidora Rajković… Ovaj lik je namerno udvojen – dodata je još i kafanska pevačica – takodje zaljubljena i u Mentu i u Mustafu – pitoreskna Jasmina Dimitrijević…Ovo raslojavanje likova na po dva – oprobano i jako korisno dramaturško sredstvo otudjivanjanja – u ovom slučaju izvedeno fizički i faktički….pokazalo se vrlo učinkovito za ideju nasilja – u liku glavnoga ubice – novog ustaše. Tako smo dobili lik jadnoga pijanca – prema originalnom liku iz Andrićevog štiva – izvesnog Josipa – da li slučajno-(?) i lik Gosta – koji donosi zadatke za osnivanje Pokreta Ustaške Revolucije – kako se to ovde krsti. Ovaj udvojeni lik – jedan kukavno mekani perverzni pijanac i drugi surovi sadista, ideolog-egzekutor – postaje, naravno – centar zbivanja, kako komad odmiče. Prvog – minornog stanovnmika Titanika pred potonuće – igra MAESTRALNO – Milorad Pejković, kao bivšeg Radnika i neostvarenog ljubavnika… Njegove sve scene su maštovite i teatarski najatraktivnije i najslojevitije odigrane. To je bilo baš kao Berlin, Aleksander Plac, uživo! Drugi lik je bilo lakše pratiti kroz njegove promene – od tajnog propagatora i podmitljivca – do ustaškog oficira nove vlasti i ubice – možda je bio prehladnokrvan i pre-racionalno-odmeren, ali je zato bio jednostavniji i grublji – i u tome je bio dosledan i jasan – Vladan Živković, kao Gost. Na engleskom GHOST- DUH…Na primer Hanletovog, ili čijeg li sve ne – Oca…Šta kažete na vezu?…Glumac-pravi perverzni, novopečeni Upravnik Hrvatskog Kazališta EN-DE-HAZIJE u Sarajevu – bio je savršeni, zavidljivi ljigavac i gladan sreće i uspeha – Jovan Gaćeša – Bivši glumac, koga sigurno i promišljeno, sa lakoćom igra Milić Jovanović. Nail – nesrećni ciganin-kod Andrića ostareli nosač, ovde je samo siromah – nije mu mesto u ovoj bogatoj kafani – ali, trpe ga – njegove muke i strahove koje ni sam ne razume, odlično je odigrao Dragan Stokić.Muzika – Dragoslav Tanasković komponovao je vrlo jasnu muziku, koja najbliže povezuje Andrića-Bradića i Brehta. Koreografkinja – Vera Obradović odlično je sklopila plesne numere tog kabarea ironične smrti. Kostimi Jelene Janjatović bili su Berlinski iz tridesetih godina prošlog veka – sasvim jasni stilski i umetnički razvijeni. Lektorski rad Vlade Keroševića bio je vrlo potreban i učinkovit.Da bi medij zaista bio poruka – Bradić je promenio i kraj iz Andrićeve pripovetke. Umesto da bedni ustaša ubije – kukavički, jedva, bez velike želje i snage, svog prvog jadnog Jevrejina – njih dvojica se POMIRE – sa sudbinom, sa smrću, sa istorijom, sa večnošću…Mento Papo se na sceni skine skoro do gola i izadje sa scene, ispred Gosta u ustaškoj uniformi – u neko daleko novo svetlo – Pakla – Raja – Samosaznaja…OPROSTA! Ova dramatruška pirueta – delovala je nedovoljno pripremljena – pa značenjski ostavlja znak pitanja – ? – Ko to kome sme i može da prašta UBISTVO, SMRT, ZLOČIN GENOCIDA….???….Ili je to bila samo stilska figura OPŠTEG UMIRANJA – gde su i ubica i žrtva – ubijeni tim jednim metkom, koji se ni NE ISPALI na sceni…???…Jeste – ostala je nedoumica – ali kad se figura – već najavljene poginule artistkinje – Agate – spustila sa cugova – znači S NEBA – iz metaforične smrti – postalo je jasnije – da su tamo otišli i Mento i njegov egzekutor – ustaša Gost…Valjda???U svakom slučaju – i pored donekle pre-eksplicitne rečitosti i pretereanog verbalizma teksta -ovo je bila složena i značajna predstava – jedan novi pogled na Andrića, u jubilarnoj godini njegovog dobijanja Nobelove Nagrade, ali i novi POČETAK ovog pozorišta, sa novim Umetnničkim Direktorom – Nebojšom Bradićem – sve se pokazalo zaista, pozorišno i uopšte, umetnički – na najvišem nivou. Čestitam – bravo!

– Goran Cvetković, Radio Beograd 2 –

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s