KOMEDIJA MRAČNIH TONOVA Premijera „Čovek, zver i vrlina KST Kragujevac, maj 2013. godine

Posted on Updated on

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar

KST‘s insight:

Četvrta premijera ove sezone u Knjaževsko-srpskom teatru izvedena je u četvrtak, 30. maja na Sceni „Joakim Vujić” (Velika scena) kragujevačkog pozorišta. Predstavu italijanskog nobelovca i jednog od najpoznatijih dramskih pisaca prve polovine 20. veka Luiđija Pirandela „Čovek, zver i vrlina” (aplogije u tri čina) režirao je Marko Misirača.
– Pirandelov komad „Čovek, zver i vrlina’, samo na prvi pogled blistava komedija sa vodviljskim situacijama i korenima u komediji del arte, zapravo otvara mnogo više pitanja i nudi mnogo više slojeva nego što se čini na prvi pogled. Nastao u osvit fašističkog pokreta u Italiji, 1919. godine, u isto vreme veoma duhovit i veoma ozbiljan komad, varira večno pitanje ovog autora – tragični imanentni sukob između „života koji se stalno kreće i forme koja ga zaustavlja i nepromenljivo određuje”, smatra reditelj Misirača.
U svojoj rediteljskoj eksplikaciji u programu predstave Misirača je još dodao i da: „Neka od mogućih žanrovskih definicija naše predstave bila bi tragična komedija ili komedija mračnih tonova. Tema predstave koju smo želeli da izmestimo u prvi plan je fenomen licemerja kao jednog od osnovnih načela čoveka ove civilizacije. Postavlja se pitanje: da li je uopšte moguće funkcionisati unutar društvenog poretka ovog vremena a ne biti licemer ili hipokrit? Laganje ili samozavaravanje sebe kao i laganje drugih postao je, reklo bi se, jedini način opstanka individue našeg doba. Ovo pitanje indirektno postavlja protagonista ovog komada, tragični i ’providni’ profesor Paolino do kraja komada ne uviđa koliko je i sam postao deo te malograđanske mašinerije. Pirandelo se smeje malograđaninu čas jetko, čas blagonaklono ali istovremeno shvata tragiku njegove situacije”, ističe reditelj predstave kragujevačkog Teatra.
U svojoj kritici predstave „Čovek, zver i vrlina” pozorišni kritičar Radio Beograda 2 Goran Cvetković objavio je, između ostalog sledeće:
„Vrlo zanimljiv repertoarski potez kragujevačkog pozorišta – stavljanje na repertoar ovog tako tipičnog dela Luiđija Pirandela – doneo je niz pitanja i pred reditelja i pred glumce i pred publiku. Pre svega, Pirandelo je vrlo neobičan autor, duboko vezan za teme i dileme prve trećine 20. veka, kada se preispitivala i suština ljudske egzistencije i kada su se uspostavljala mnoga nova merila i modeli mišljenja i ponašanja, ali – i kada se uspostavljalo novo POVERENJE u ljudsko dostojanstvo – intelektualno, moralno i duhovno. Što se tiče osobenosti pisanja Luiđija Pirandela – to je svakako autentično uspostavljanje neke višeslojne SUMNJE u postojanje jedne stvarnosti i provera postojanja višeslojne istovremenosti – života, morala, čoveka, događaja i stvarnosti. Boravak među senkama literarnih karaktera, ali i senkama ljudskih egzistencija – komedija koju stvara i tumači Pirandelo, slična je nekako, Čehovljevskoj KOMEDIJI ŽIVOTA, u kojoj se nesrećni i nesavršeni čovek batrga, da dokaže da postoji i da pokuša da se uspostavi, iznad aveti moralnih zabluda i ruina prošlosti, ali savremenosti. Istraživanje ISTINE, Pirandela dovodi samo do još dublje sumnje i dokaza da je istina izmišljena kategorija, kao neka KONVENCIJA, a da je život i ljudsko događanje u svetu i u intimi – podjednako, samo prerušavanje i premetanje iz jednog u drugi oblik, koji se zbog boljeg razumevanja naziva – ličnost, karakter, pojedinac…Možda je ponovo kucnuo čas – naročito u Evropi, ali – zašto ne – i u celom Civilizovanom Svetu, kako se to nekad bahato govorilo – da se PROVERI – jesmo li mi još uvek LJUDI i da li ima morala, istine, ljubavi, mišljenja, verovanja, stvarnosti…??? U tom smislu – ovaj gest stavljanja na repertoar ovog, tako reći programskog dela, Luiđija Pirandela, možda je i iskorak u novu filozofiju preispitivanja egzistencijalnih postulata stvarnosti. Igrati danas Pirandela, znači za nas na Balkanu i u Srbiji – posle toliko ratovanja i maskarada – moralnih prometanja i prevara kroz sejanje zabluda, posle uspostavljanja svih vrsta šizofrenih dogmi koje zamenjuju neke dotadašnje – posle dokazivanja da stvarnost, ne da ne postoji – nego da neće nikad ni postojati – ako se tako ne odluči na dotičnom, odgovornom mestu – koje zapravo nema nikakav legitimitet…dakle u Srbiji sadašnje izgubljenosti svih repera i putokaza, u Srbiji savremenog lutanja u maglama nesporazuma i nedorečenosti – igrati Pirandela, kažem – može biti dalekosežno i vidovito” naglasio je Cvetković.

See on joakimvujic.com

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s