Otvorena nova pozorišna sezona 2013/14

Posted on

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar

KST‘s insight:

Nova pozorišna sezona u Knjaževsko-srpskom teatru svečano je otvorena u subotu, 24. avgusta obeležavanjem jubileja, 200 godina od izvođenja prve profesionalne pozorišne predstave Joakima Vujića „Kreštalice”, njegove posrbe teksta „Papagaj” tadašnjeg najpopularnijeg evropskog dramaturga Augusta fon Kocebua, koja je tačno pre dva veka odigrana u peštanskom pozorištu „Rondela”.
Početak sezone i veče posvećeno Joakimovom jubileju obeleženo je otvaranjem prigodne izložbe u Galeriji „Joakim” kragujevačkog pozorišta pod nazivom „Joakim Vujić na sceni Knjaževsko-srpskog teatra” na kojoj su izložene fotografije iz Vujićevih predstava koje su igrane u našoj kući.
Direktor Teatra i domaćin proslave mr Vojo Lučić obratio se okupljenim Kragujevčanima i brojnim gostima i novinarima: 
– Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedniče Skupštine grada, poštovani ljubitelji teatra, dobrodošli na svečanost povodom otvaranja nove pozorišne sezone Knjaževsko-srpskog teatra. Mi smo malo poranili sa ovom pozorišnom sezonom, a za to imamo i zaista lep povod, jer kragujevački Teatar danas obeležava 200 godina od izvođenja prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku „Kreštalice” Joakima Vujića. Sasvim je prirodno da Knjaževsko-srpski teatar obeležava ovaj jubilej, budući da je Joakim Vujić osnivač našeg pozorišta, naglasio je Lučić i najavio izložbu istakavši da je na njoj po prvi put dostupan široj javnosti i Vujićev testament, a koju je otvorio, kako je Lučić istakao, inicijator ovog događaja Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog pozorišta.
– U ovom trenutku odvija se paralelno još jedan događaj u vezi sa obeležavanjem 200 godina od izvođenja prve predstave Joakima Vujića na srpskom jeziku. U Budimpešti, naše kolege Milan Rus, sa svojim glumcima organizuje javno čitanje drame Radoslava Zlatana Dorića „Čudo u Rondeli” o Joakimovom izvođenju „Kreštalice” i na taj način i oni odaju priznanje i poštu našem velikom Joakimu Vujiću, rekao je Bradić, prigodno citiravši stihove Laze Kostića sa pomena glumice iz njegovog doba: „I mi smo se sakupili sad, u pozorištu gluma sunčanog, da jednu glavu pomenemo sen”. 
– I mi ćemo ovom prilikom pomenuti sen Joakima Vujića, poklonićemo joj se i zahvaliti za misiju koju je on činio u vremenu koje je daleko iza nas a koje je bilo izuzetno teško i veoma zahtevno, a on je ipak u profesiju kakva je pozorište uspeo da uvede srpski jezik. Od tada, pa do danas, brojni glumci, reditelji, pisci, ostali pozorišni radnici i publika imaju tu privilegiju i zadovoljstvo da učestvuju u tom „Čudu pozorišta” kako ga je Dorić u svom komadu „Čudo u Rondeli” nazvao posvećujući svoj tekst upravo ovom jubileju, zaključio je on otvarajući izložbu.
Nadahnutu besedu o stvaralaštvu Joakima Vujića, na Velikoj sceni Teatra koja i nosi Vujićevo ime kazivao je predsednik Skupštine grada Saša Milenić, pesnik i kniževnik:
– Joakim Vujić je mit moderne Srbije o mogućnosti emancipacije. Tezu, koja se često može čuti, da je književni rad Joakima Vujića neodvojiv od njegovog života i njegove biografije treba preokrenuti. To je mit o Srbiji na Zapadu. Jer duh kulturne revolucije koji je već harao svetom od prethodnog veka, i uveliko počeo da budi Evropu, uz politički i ekonomski moment je zapravo duh – srpske građanske revolucije, Prvog i Drugog ustanka, baš ono što Njegoš kaže: „Iz mrtvijeh Srba dozvat”. To je dokaz da Srbija nije kao neko davno srednjovekovno sećanje, baš kao zombi stupila na evropsku scenu, već da je to „buđenje Srbije” ozbiljno podržano evropskim intelektom Srba iz preka, od Dositeja, Davidovića, Sterije, pa i našeg Joakima. Oni zajedno sa Karađorđem, Milošem i ovdašnjim naoružanim ustanicima i političkim elementom glume čine jezgro srpske građanske revolucije i šumadijsko-vojvođanske inspiracije moderne Srbije.
Ali predrasude sa kojima se moralo sukobiti u prestonom Kragujevcu Joakimovo delo čine njegov poduhvat, kako je on sam govorio „činjenja teatra” u tek „probuđenoj Srbiji” još težim i značajnijim.
To je čitav jedan svet istresen iz putničke vreće Joakima Vujića, pun građanskih kćeri koje vezu i čitaju knjige, barona sa cilindrima, gazdi sa skitničkim boščama, svet onih koji su putovali Zemljom, pa „čak i u Afriki bili”, i čitavo jedno pleme „divljih negra” koje je uz zvuke tam-tama igralo u Kragujevcu… Svo to šarenilo Joakimovo je pokušaj začaravanja i udivljenja jedne, ne baš naročito pripitomljene publike, koja je poprilično skrivala uz ogromne teškoće svoju iskrenu nameru emancipacije. Sva ta barokna kultura ponašanja, preterivanja, persiflaže, Joakima Vujića je svedočanstvo tegobe i on ostaje kao otvoreni mit do dana današnjeg. I mi dan danas biramo između folklornog mita održanja, koji je prezriv prema promenama i Joakimovog modernog mita – emancipacije i napredovanja.
Joakime da li je vredelo? Ogovaramo na to pitanje svakim stilskim i etičkim izborom svoje svakodnevice a ne samo političkim stavovima i kulturnim koncepcijama, završio je efektno Milenić svoje nadahnuto kazivanje. 
Velikom i značajnom jubileju 200 godine od prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku prisustvova je i ministar kulture i informisanja Bratislav Petković koji se takođe sa scene kragujevačkog Teatra obratio okupljenima: 
– Čak i nacije koje imaju mnogo veću pozorišnu tradiciju i neuporedivo više dramskih pisaca i dela sigurno bi se ponosile ovako velikim i značajnim jubilejom. Takođe i naš odnos prema svemu tome bi morao da bude bolji. Proslava ovog jubileja, morala je da bude na nacionalnom nivou, ali, eto Kragujevac, kao pozorišni centar u kojem je Joakim nastavio svoju teatarsku delatnost i izveo svoju prvi predstavu u Srbiji na lep način se odužio Joakimu Vujiću, naglasio je ministar Petković, podsetiti na žalost da je: „čak i Vujićev grob koji je bio na starom groblju na Tašmajdanu gde je on sahranjen 1847. godine prekopan u 19. veku prilikom prenosa na Novo groblje i mi danas i ne znamo gde počivaju kosti ’Oca srpskog pozorišta’, upozorio je on na nebrigu o pioniru našeg teatra i na nemaran odnos u Srbiji prema kulturnoj i duhovnoj baštini.
Po njemu izvođenje Vujićeve „Kreštalice” posrbe drame „Papagaj” tada veoma popularnog pisca Augusta fon Kocebua, koja je izvedena baš na današnji dan u peštanskom pozorištu „Rondela” u sredini u kojoj srpski jezik nije bio zvaničan jezik veliki je dokaz Vujićevog stvaralačkog i pregalačkog čina:
– Samo dva dana ranije, 22. avgusta Joakim Vujić je od cara Franje Prvog dobio orden za kulturne i duhovne zasluge a u Srbiji mu je i grob zaboravljen. U tome je značaj jubileja koji obeležava kragujevački Teatar još veći jer govori o njegovoj upornosti i stremljenjima pionira srpskog teatra da srpski jezik bude jezik na kojem će se igrati pozorišne predstave i to je i danas putokaz za sve nas. Vujićeva „Kreštalica”, kao i ostale njegove predstave izvođene do dolaska u Srbiju na nemačkom i mađarskom govornom području, često su bili jedini sekularni kulturni i duhovni sadržaj koji su naši sunarodnici na toj teritoriji imali prilike da uopšte vide, istakao je on, dodavši da je ovo značajan datum u godini u kojoj Ministarstvo kulture i Vlada Srbije obeležavaju još nekoliko velikih jubileja poput: 900 godina od rođenja Stefana Nemanje – Simeona Mirotočivog, 200 godina od rođenja Njegoša i 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog…
U prethodnom obraćanju novinarima ministar Petković je obećao i veću finansijsku i materijalnu podršku međunarodnom pozorišnom festivalu JoakimInterFestu, od onih sredstava koje Komisija njegovog ministarstva koja je po njegovim rečima, nezavisno radila, dodela ovoj značajnoj regionalnoj kulturnoj manifestaciji u prvoj preraspodeli sredstava.
U okviru obeležavanja jubileja „Dva veka Joakima” sem otvaranja izložbe fotografija, muzički trio iz Kragujevca Udruženje „Art – Kvart” izveo je mini koncert, glumci kragujevačkog pozorišta izveli su songove iz predstave Radoslava Zlatana Dorića „Čudo po Joakimu” koju je režirao Slavenko Saletović a u čast 200. godišnjice od izvođenja prve predstave na srpskom jeziku odigrana je i jedna od najznačajnijih predstava na repertoaru kragujevačkog Teatra u proteklih nekoliko sezona „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića čiju dramatizaciju i režiju potpisuje Nebojša Bradić.

www.joakimvujic.com

See on joakimvujic.com

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s