СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ АНДРАШУ УРБАНУ, ПРСТЕН МИЛАНУ РУСУ

Posted on

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

KST‘s insight:

Крагујевачки Књажевско-српски театар доделио је Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ за 2014. годину редитељу Андрашу Урбану.
Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра – Сретење свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Жири за доделу статуете у саставу: Небојшa Брадић, редитељ и уметнички директор крагујевачког позоришта (председник жирија), глумац Властимир Ђуза Стоиљковић (један од лауреата), мр Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра, Марија Солдатовић, драматург и Милош Крстовић, глумац крагујевачког позоришта, донео је одлуку којом се Статуета додељује познатом и награђиваном редитељу Андрашу Урбану.

Жири у образложењу ове одлуке каже: 
Уметност не трпи реч "свиђа ми се"
Због тога Андраш Урбан чини напор продирања у савремени театар. Он произилази из савременог сензибилитета и не напушта авангарду. Урбанов театар је једноставан: гола сцена, столице и актери, енергија, ритам, текстови класика и бит-генерације, инвентивне псовке и перформерски наступи који више подсећају на живот него на глуму. 
Урбан трага за позориштем страсти, брзине, динамике и у својим трагањима превазилази националне сужености. Зато Урбанове представе теже интеркултуралности, а не мултикултуралности. Оне настају из потребе да се поставе важна питања епохе у којој живимо.
Препорука за добитника Статуете Јоаким Вујић Андрашу Урбану је у представама које режира, позоришту које је основао и води, фестивалу који креира и позоришној мисији која траје.
Биографија Андраша Урбана
Андраша Урбана, редитеља позоришта ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ, пратимо још из 90-их година када је као млади редитељ смелих сценских креација у Народном позоришту у Суботици скренуо пажњу на себе. После петогодишње паузе наставља студије у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића и дипломира 2000. године. 
Позориште ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ преузима 2005.године и режира Бихнера, Шекспира, Дуковског, Бекета, Михиза … Аутор је кратких филмова; НИКО И НЕКО, СТАКЛО, КАО ДА НАС НЕМА и књиге приповедака ПАРТИЗАНИ ИЗ ЗОРЕ. Представе игра на мађарском језику уз српски титл. 
Под Андрашовим руководством ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ играо је на бројним фестивалима као сто су БИТЕФ; Стеријино позорје, Фестивал професионалних позоришта Војводине, INFANT, THEALTER, DESZKA, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ. 
Добитник је многобројних награда. Гостовао је у Бразилу, Њу Делхију, Келну, на сарајевском МЕСС-у, љубљанском Еx pontu…

Прстен са ликом Јоакима Вујића Милану Русу
Милан Рус, глумац, редитељ и директор Српског позоришта из Будимпеште на предлог директора нашег театра Воја Лучића и одлуком Управног одбора, овогодишњи је добитник Прстена са ликом Јоакаима Вујића, награде која се у Књажевско-српском театру додељује од 2002.године.
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Милан Рус, глумац, редитељ, спиритус мовенс Српског позоришта у Будимпешти, деценијама је на Јоакимовом путу. У позоришној сезони када прослављамо две стотине година од прве професионалне представе на српском језику, Милан Рус на Јоакимовом путу носи и Јоакимов прстен.
Биографија Милана Руса
Милан Рус (Сегедин 1963.) студирао је Академију драмских уметности у Новом Саду, а дипломирао je у Будимпешти. Оснивач је и директор Српског позоришта у Мађарској. Почео је са писањем песама, а затим се врло успешно опробао у драмском жанру. Први је у историји српске драме написао пасију (сценско-музички приказ живота Исуса Христа). Аутор је музике и либрета за прву српску рок-оперу и оперету. 
Његова дела успешно су извођена на репертоару Српског позоришта у Будимпешти. Ангажован је и у многим театрима мађарске престонице.
Као његова најуспешнија дела издвајају се СЕНТАНДРЕЈСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ, СОМБОРСКА РУЖА, ПАСТИР ВУКОВА- СВЕТИ САВА и друга.

Медаљон са ликом Јоакима Вујића Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Медаљон је додељен одлуком Управног одбора Књажевско-српског театра, а на предлог директора мр Воја Лучића .
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Признање се додељује за остварено партнерство у 2013. години на два пројекта која је иницирао Културни и документациони центар Срба у Мађарској: Месец српске културе у Мађарској (септембар 2013. године) и обележавање два века од прве професионалне представе Јоакима Вујића на српском језику (децембар 2013. године), а у које је, као партнер, био укључен и Књажевско-српски театар.

О Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) је институција основана 2003. године од стране Самоуправе Срба у Мађарској. Своје активности Центар обавља преко организације разних културних дешавања али и прикупљањем и архивисањем разних материјала везаних за Србе у Мађарској. Као такав он има широк спектар пословања и представља институцију која афирмише српско културно наслеђе и савремена достигнућа српске културе у Мађарској, интегришући их у светске и европске културолошке токове.
Своје програме он обавља на нивоу целе државе, а своје програмске активности реализује кроз музичке, књижевне, позоришне, изложбене, дечје, језичке, фолклорне, ликовне програме, сопствену продукцију, издаваштво и слично. Кроз активан рад подстиче делатност организација на пољу културе пружањем стручне, материјалне, организационе и друге помоћи.
Као таква институција Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) све више успева да окупи, прикаже и презентује културна остварења припадника српског народа у Мађарској, али исто тако и уметника из матице, односно, припадника српске дијаспоре.
На пољу културе релевантан је заступник Срба у Мађарској о чему сведочи признање од стране Владе Мађарске и Владе Републике Србије.
Српским културним и документационим центром руководи директор Милана Ђурић.

Годишња награда глумици Катарини Митровић
Катарина Митровић је рођена у Београду, 2003.године. дипломирала глуму у класи професорке Мирјане Карановић. За време студија била је члан трупе “Балкан – нови покрет” са којом је учествовала на многим фестивалима. Од 2003. године је стални члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Као најзначајније улоге Катарина издваја улогу Вере у представи Гола Вера, Јулије у представи Ромео и Јулија, Јулишке Балог у представи Чудо по Јоакиму, Рејчел Краб у представи Један човек двојица газда, Јоване у представи Хладњача за сладолед, Скаут у представи Убити птицу ругалицу и друге.
Награђивана је за улогу Јулије у представи Ромео Јулија на Фестивалу професионалних позоришта Србије ЈоакимФест 2004. године и за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу 2013. године, а добитница је и годишње награде Театра за 2005. годину.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед награђена је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.

Годишња награда инспицијенту Николи Стевовићу
Никола Стевовић рођен је 03.12.1980. године у Крагујевцу. Основну школу Мома Станојловић завршио је 1995. године, након чега одлази у Торонто (Канада), и наставља своје образовање у Silverthorn Collegiate Institute, а по завршетку школовања уписује Колеџ у Thunder Bay. У Канади је провео 10 година, а по повратку у Србију запошљава се у Бизнис старт-ап центру у Крагујевцу. У Књажевско-српском театру ради као инспицијент од 27.10.2011. године, када је имао свој деби у представи Ноћ у кафани Титаник, редитеља Небојше Брадића. Након тога, радио је у представама: Један човек, двојица газда (редитељ Небојшa Брадић), 12 гневних људи (редитељ Neil Fleckman), До голе коже (редитељ Pierre Walter Politz), Хладњача за сладолед (редитељ Приможа Беблер), Човек, звер и врлина (редитељ Маркo Мисирачa) и Убити птицу ругалицу (редитељ Небојшa Брадић). Никола је кроз свој досадашњи рад у нашем театру показао висок професионализам, посвећеност послу и жељу за личним развојем и напредовањем. 
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића награђен је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.

See on www.joakimvujic.com

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s