МИОДРАГ МИЛЕ МАРИЋ (1925-2014)

Posted on Updated on

See on www.joakimvujic.com Миодраг Миле Марић Глумац Миодраг, чика Миле Марић рођени је Крагујевчанин (1925. године), из тадашње Пашићеве улице (после рата Ђуре Ђаковића а данас Драгослава Срејовића). Био је треће дете после две сестре.  Отац Владимир педесет година је имао кројачку радњу на крагујевачкој пијаци. У крагујевачкој Гимназији Миле завршава малу матуру, а рат га затиче као ученика петог (и то баш одељења пето-три) разреда. Стрељање је преживео сасвим случајно. После рата писао молбу министру да настави школовање у економској школи, тада трговачкој академији, али позориште га све више привлачи. Почиње да игра у „Абрашешевићу” у представама Чика Пере Ненковића, статира у Театру и у драмској секцији Економске школе. Ту га, после извођења Чеховљеве једночинке „Јубилеј”, ангажује Рајко Радојковић (редитељ и управник, који ће касније отићи у Ниш) за сталног глумца у позоришту – са четрнаестим платним разредом. – Тада није постојала ни једна глумачка школа, занат се учио од старијих колега. Све сам представе престајао у суфлерској кули „крадући” потезе од глумаца са искуством, говорио је чика Миле. У то време Министарство је глумце декретом распоређивало по позориштима широм земље и када је Мија Алексић пребачен у Београд,  Миле Марић „ускаче” уместо њега као Алекса Жуњић у „Сумњиво лице”. После три сезоне, одлази у Краљево, где је ансамбл у оснивању и тамо за три сезоне тумачи запажене улоге, а затим једну сезону проводи у Никшићу. Од сезоне 1956/57. поново га ангажује тадашњи крагујевачки управник Радомир Коминац. У ансамблу наше куће затиче: Љубу Ковачевића, Буду Јеремића (са којим се и окумио), Пендулу, Милу и Рајка Стојадиновића, Милеву Жикић, Бранку Црномарковић, Бобу Динића, Симу Ерчевића, Николу Јурина, Јеврема Урошевића, Немању Северинског, Бруна Рајића, Владимира Савића, Мајду Гориншек-Ђорђевић, Душицу Митровић-Димитријевић… – Какав смо ми моћан асамбл били. Играли смо европски и светски репертоар. За то време најмодерније представе попут „Луси Краун”, „Плачи вољена земљо”, „Блудница достојна поштовања”… Први смо играли „Сеоску учитељицу” Раше Плаовића са Љубицом Јањићијевић у насловној улози. Гостовали смо по Босни, Хрватској, Словенији, у иностранству, а нашу позоришну продукцију пратили су критичари калибра Елија Финција, Слободана Селенића, Петра Волка…, истицао је он пуна срца.   – Били смо претплаћени на награде, умео је да се присети Чика Миле Марић тог „златног доба” крагујевачког Театра и времена када је сарађивао са таквим позоришним великанима, редитељима: Ацом Ђорђевићем, Беловићем, Душаном Михајловићем… Волео је и да „подсети” како су „Вујићевци” са представом „Мистер долар” обишли читаву Словенију, гостовали у Сплиту, Задру, Шибенику… А, кад је наше позориште 1969. године изгорело, управници из Мостара и Тузле стигли су возовима да нас одмах ангажују за турнеје по Босни, истицао је он са поносом у последњем интервјуу који је дао „Независној светлости” 2002. године. Тадашње његове колеге и он живели су за позориште. О томе колико је  волео и ценио свој посао и био спреман да се за њега жртвује Чика Миле Марић показао је када је 1971. године сахранио оца у шеснаест часова, а само три сата касније певао је из свег гласа у најдуговечнијој престави свих времена крагујевачког позоришта –  „Прстен у извору”. – Жао ми оца, али ми жао и да се откаже распродата сала, био је његов једини коментар правог професионалца. Казивао је ида му је ипак, од свих награђених представа најдража била „Камен за под главу” Јована Глигоријевића Калета, која је на Сусретима „Јоаким Вујић” у Нишу 1977. године освојила чак девет награда,  а у којој је он према сопственим речима , одиграо улогу живота. – То је круна моје каријере, улога је на сусретима награђена дуплим Јоакимом (жири и град домаћин), а „легла” ми је због тога што ја, и као човек, увек имам ноту покровитељског, заштитничког… Никада никога нисам потцењивао, оговарао,…а умео је да каже и да је глумачки добро што се од младости није „фахирао”. Подједнако је тумачио карактерне драмске улоге (Вурм „Сплетка и љубав”, Лука „На дну”, Арсојевић „Смрт Уроша Петог”, Зибербрант „Глембајеви”, СС Клаус „Песма”, Хаџи Тома) и комичне, попут Ујка Васе и Жевакина. Играо је  главне, носеће роле, али и „носио тацне”, у оним улогама које су по њему, као глумцу  старог кова, служиле да „подшпрајцују представу” и помогну колективу. За свој уметнички рад добио је бројна признања, како у матичној кући, тако и на страни међу којима су  и награде  Јоаким на Сусретима за улоге: Џамбе у „Тамном вилајету”, Луке у култном комаду нашег Театра „На дну”,  као и специјалног Јоакима за сценски говор, такође на Сусретима. Добитник је и Прстена са ликом Јоакима Вујића Књажевско-српског театра 2003. године, од којег се никада није одвајао. Званично, у пензију је отишао премијером Мрожековог комада „Танго”, 1989. године. То је била његова 194. улога. Ипак, то није значио прекид „вечне љубави” између чика Милета Марића и његовог Театра. -Говорио је да глумац никада не иде у пензију. Тога се и придржавао а цифру до 200 улога и премијера достигао је као ветеран играјући глумачке медаљоне у комадима: „1918”, „Боже мили чуда великога”, „Хамлет из Мрдуше Доње”, „Илуминација на селу”, „Шта је то у људском бићу, што га вуче према пићу”… И, остао је веран Театру до краја. До недавно, све док га је здравље служило није пропуштао дешавања у својој позоришној кући, било да је реч о премијерама, фестивалима, свечаностима или чак обичним позоришним дружењима и прославама.

Advertisements

One thought on “МИОДРАГ МИЛЕ МАРИЋ (1925-2014)

    Vladimir Vlada Belić said:
    април 7, 2014 у 2:17 am

    Legenda! Moj ujka Mile…
    Fenomenalan čovek, glumac, prijatelj.
    Gospodin koji je imao dušu i strpljenje za sve.
    Zauvek ću pamtiti njegov vedar duh i sve lepe trenutke provedene sa njim.
    Počivaj u miru, dragi ujka Mile!

    Vladimir Belić

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s