ГРАН ПРИ ДЕВЕТОГ ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА ПРЕДСТАВИ НАШ РАЗРЕД

Posted on Updated on

Source: www.joakimvujic.com

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКА ЖИРИЈА 9. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА
Жири Деветог ЈоакимИнтерФеста, у саставу Исидора Рајковић, Марко Сосич и председник Златко Паковић, одлучио је једногласно и једнодушно да додели следеће награде:

  1. Јоакимова награда за најбољу глумицу припада Марини Воденичар, за улогу Дејзи у представи „Носорог“, Ежена Јонеска, у продукцији Народног позоришта Кикинда. У представи која говори о извршењу бесмисленог налога, који се, као и сви налози свих диктатора овог света, увек представља као природна стихија, Марина Воденичар, изразила је и сву љупкост опасног оправдања коју људска бића изналазе да би том бесмислу приписала разлог, али, истовремено, и критички однос према тој љупкости. Њена игра пример је удвојене мотивације – мотивације лика и мотивације глумца. Лик верује у оправданост своје погрешне одлуке. Глумица зна и да је та одлука погрешна и како да то покаже, а да њен лик остане искрен. То је провалија између истине и искрености. И то је уметност Маринине глуме овде и сада.
  2. Јоакимова награда за најбољег глумца припада Ђорђу Марковићу, за улогу Жана у представи „Носорог“, Ежена Јонеска, у продукцији Народног позоришта Кикинда.Ђорђу Марковићу пошло је за руком да монструозни чин преображаја човека у носорога, појединца у крдо, глуми као једноставну дечју игру. Спојивши оно смехотресно са ужасним, весело са страшним, строгу комичку форму са флуидним трагичким садржајем, Марковић је отелотворио дух гротеске, у свом чистом виду, као дух нашег времена.
  3. Јоакимова награда за визуелност припада сценографу Крсти Џидрову и костимографкињи Марији Пупучевској, у представи „Наш разред“, Тадеуша Слобођанека – продукција Театар за деца и младинци из Скопља. Сценограф Крсте Џидров и костимографкиња Марија Пупучевска претворили су време у простор. Време трагичног историјског збивања у пољском селу Једвабне, у којем су 1941. године мештани на свиреп начин убили 1.600 својих суграђана Јевреја, не обазирући се чак ни на узраст, ускрснули су као естетски чин на маленом простору сцене скопског Театра за децу и омладину. Њихово динамичко сценографско и костимографско дело обухвата и глумачку игру – покрет и гесту сваког појединачног глумца, покрете и гесте глумачких група. То је живи простор.
  4. Јоакимова специјална награда за колективну игру и друштвени ангажман припада глумачком ансамблу представе „Трпеле“, Београдског драмског позоришта.Јадранка Селец, Даница Ристовски, Наташа Марковић, Милена Павловић Чучиловић, Милица Зарић, Паулина Манов, Слађана Влајовић показују шта је то друштвена одговорност глумца данас и како се на њу, са позоришне сцене, наговара публика. Није, наиме, ствар у томе да се тек игра један комад са друштвено важном темом, каква је, без сумње, злостављање жена, него то да друштвено ангажована представа настаје тек кад сваки глумац, свака глумица, сопствену бригу над проблемом и сопствену жељу да се он реши претвори у алатницу за сопствени глумачки израз. Ансамбл представе „Трпеле“ успоставио је синергију ових брига и ових глумачких исказа, чистих као суза.
  5. Јоакимова награда за најбољу режију припада Снежани Тришић за представу „Носорог“, Ежена Јонеска, у продукцији Народног позоришта Кикинда. Снежана Тришић остварила је, јасно и разговетно, сву потенцијалну позоришну комплексност Јонесковог драмског дела „Носорог“. То јесте дело о апсурду постојања човека и света, како се о томе уобичајено говори већ пола века, и ми смо, гледајући ову представу, тај апсурд осетили као да га додирујемо сопственим прстима, али, још више од тога, Тришићева нам је открила и тајну тог апсурда, да он постојању даје и саму жељу – жељу да се воли и да се игра. Пред нама је људски апсурд, који улива страх у кости, пукао овде као видик ка врлини да се, против стихије страха и насиља, може живети храбро.
  6. Јоакимова награда за најбољу представу у целини припада делу „Наш разред“, Тадеуша Слобођанека, у режији Владимира Милчина, продукција Театар за деца и младинци из Скопља. Представа „Наш разред“, редитеља и учитеља режије и глуме Владимира Милчина, велики је школски час драмске позоришне уметности. Сви елементи позоришног дела у њој су доведени до врхунца, прожимајући се тако и толико да постају оно друго. Пред нашим очима костим се претвара у глумачко умеће, глумачко умеће у архитектуру, сценографија у музику, музика у реч, реч у слику, слика у мисао, мисао у глуму. Ето, то је велико заједничко уметничко дело. У њега је уграђено огромно редитељско искуство, најређе врсте, и аутентични ентузијазам младих глумица и глумаца, али, без еуфорије. Тај ентузијазам  претворио се у мудрост, као што се време претворило у простор.

У Крагујевцу, дана 13. октобра 2014. године.

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s