JoakimInterFest

Књажевско-српски театар у Београду – изложба и представа

Posted on Updated on

У просторијама Удружења Крагујевчана у Београду 14. новембра у 19 часова отворена је изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули. Изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде али открива тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.
Изложбу је отворила и своја сећања изнела најстарија позоришна глумица у Србији госпођа Бранка Ћосић Веселиновић, која у здрављу и весељу корача 101. годином. На отварању су говорили Зоран Матовић, председник УО Удружења Крагујевчана у Београду, Марко Мисирача, редитељ и један од аутора изложбе и Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра.
Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ биће отворена до краја ове године у просторијама Удружења Крагујевчана, Деспота Стефана 12.

Исте вечери на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду изведена је представа „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића.


Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ 

www.joakimvujic.com

Advertisements

Књажевско-српски театар гостује у Београду

Posted on Updated on

У среду, 14. новембра у 19 часова у просторијама Удружења крагујевчана у Београду, Деспота Стефана 12, биће отворена изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули.
Ова изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде. Аутори изложбе “Свака лудост беше ми играчка“, Ана Колбјанова, Милена Вучковић и Марко Мисирача, желели су да се изложбом открије тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.

Комедија „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића гостује истог дана у Народном позоришту у Београду на сцени „Раша Плаовић“ са почетком у 20.30 часова.
Представа је премијерно изведена у Књажевско-српском театру 30. новембра 2017. године. Глумачки ансамбл чине Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Марина Стојановић и Александар Милојевић.
„Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију… и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове… или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује… да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница… економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта… рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира – зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер „ако није добро, то онда и није крај“.“
Дуња Петровић, ауторка текстa

www.joakimvujic.com

Pendula 01

Љубомир Убавкић Пендула

БОЛНИ УМЕТНИЧКИ ЕПИЛОГ О представи Двеста Књажевско-српског театра

Posted on

Неуобичајена драмска представа Двеста, коју су приказали драматурзи (аутор Петар Михајловић и режисер Јовица Павић), глумачки ансамбл и остали творци из Књажевско-српског театра, уметничко је сведочење о породици која опстаје у различитим друштвеним системима и под разним властодршцима.

Драматизацији збиље пришли су аутори без предрасуда, истинито понирући укрштеном визуром  у истости  и другости, садашњицу и ондашњицу, нас и њих, до тамо, да би одговорили какви смо људи између онога што је било, што јесте и што ће бити. У представи Двеста драматурзи терминирају карактерологију рајана и динарида, чије се намере добра изврћу у зло, од коца до гнилих баштина и неке, још, (!) празне руке. У временску даљину упарађени су градитељи који се могу опазити као изругице, или „едуковање” као поган на наше разе неума, а још, лопатање као грађење, рушење или бацање дима и прашине, колико сами себи толико и омлађеним нараштајима од стране колона и политичара.

Али, упитаност драматурга о слободи, смислу живота, смрти и реда у трајању и сазревању „беле деце”, на сцени и украсу света, а окружене дрогом, развратом и државном принудом коју освајају и за коју се убијају они који се у представи показују као ишчашени или покајници, а у збиљи као ријалити припадници, овде и онамо, остаје за одгонетање.

Пет прича, од којих је свака драмски сказ, сведеним дијалозима, а јасних појмовних значења и у корелацији са радњом, испуњеном ефектима и музиком, игром и сценском целином, донела је уиграна екипа, чији су појединачни ликови костимима и шминком, уз коришћење сценских детаља и врло упечатљивих покрета, заумљених, зачудних и накарадних. Та искошеност ликова, социјалних слојева, ситуација, амбијената, доводи до јаких чулних надражаја, тешких емоција, болног размишљања и биолошког немира о одмаздама и смакнућима, због различитости у понашању и избору, или кајању за учињено или посведочено зло, тровања и деградације породице и друштва, што је повезало „густу” сцену и дворану, глумце и гледаоце: пажњом и игром трајања 160 минута.

А шта ће рећи деца кад аутор изостави наравоученије о добру и злу, она прерасту лепоту и нежност детињства, а не савладају зло у одраслима? У свим условима представа Двеста, ма колико тешка и потресна, надреална и ојачана имагинативним слојевитим сликама заслужује да буде на многим сценама, а има високе оцене гледалаца на овој (1835), у престоном граду коме је посвећена за два века опстајања.

Живота Пушкин Марковић

 

РЕПЕРТОАР за април 2018.

Posted on

Књажевско-српски театар

Улазнице можете резервисати на билетарници сваког дана од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63,  www.joakimvujic.com

AprilRep2018flajerapril2018

МИША ЈАНКЕТИЋ ДОБИТНИК СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Posted on

Књажевско-српски театар доделио Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ глумцу Михаилу Миши Јанкетићу. Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра на Сретење Господње свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете „Јоаким Вујић“ за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и „Златних ћурана“ до Добричиног прстена и „Павла Вујисића“ за животно дело. Статуета „Јоаким Вујић“ се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.

StatuetaJoakimVujic

Прстен са ликом Јоакима Вујића додељен је глумицу Братиславу Славковићу Кеши за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији „Призма д.о.о.“ из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Годишње награде Театра додељују се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи „Ујка Вања“ Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића, Саши Ђорђевићу, шефу технике и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.

ОБРАЗЛОЖЕЊА НАГРАДА ЗА ДАН ТЕАТРА
На предлог директора Књажевско-српског театра из Крагујевца Милоша Крстовића, Управни одбор донео је следеће одлуке:
Годишње награде Театра додељују се шефу технике Саши Ђорђевићу и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.
Годишња награда Театра додељује се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи „Ујка Вања“ Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића. Образложење: Сања Матејић је низу остварених улога у матичној кући, додала изузетну креацију Чеховљеве Соње, једног од најважнијих женских ликова у драмској литератури. Њена дирљивост и емотивност у тумачењу Соње дала је посебан допринос успеху ове представе. У протеклој години, Сања Матејић је радила и кореографију за комедију „Џаст мерид“ Дуње Петровић у режији Војина Васовића, а за улогу Риме у дуговечној представи „Бајка о мртвој царевој кћери“ добила је Награду за најбољу младу глумицу Међународног фестивала руске драме „Мост пријатељства“ у руском граду Јошкар Ола.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији „Призма д.о.о.“ из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству додељује се глумцу Братиславу Славковићу Кеши. Образложење: Братислав Славковић Кеша припада плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен у Крагујевцу, професионалну глумачку каријеру започео је давне 1970. године у Црногорском народном позоришту у Титограду. Године 1974. враћа се у Крагујевац и више од четири деценије веран је својој матичној кући. Играо је у свим медијима: на радију, филму, телевизији. Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару.

Жири за доделу награде Статуета „Јоаким Вујић“ у саставу: Драган Јаковљевић, редитељ, председник жирија, Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра, Ивана Недељковић, глумица и председница Заједнице професионалних позоришта Србије, Жељко Јовановић, позоришни критичар и Чедомир Штајн, глумац, једногласно је донео одлуку да се Статуета „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији додели Михаилу Миши Јанкетићу, глумцу.
Образложење: Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете „Јоаким Вујић“ за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и „Златних ћурана“ до Добричиног прстена и „Павла Вуисића“ за животно дело. Статуета „Јоаким Вујић“ се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.