Pozorište

Књажевско-српски театар у Београду – изложба и представа

Posted on Updated on

У просторијама Удружења Крагујевчана у Београду 14. новембра у 19 часова отворена је изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули. Изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде али открива тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.
Изложбу је отворила и своја сећања изнела најстарија позоришна глумица у Србији госпођа Бранка Ћосић Веселиновић, која у здрављу и весељу корача 101. годином. На отварању су говорили Зоран Матовић, председник УО Удружења Крагујевчана у Београду, Марко Мисирача, редитељ и један од аутора изложбе и Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра.
Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ биће отворена до краја ове године у просторијама Удружења Крагујевчана, Деспота Стефана 12.

Исте вечери на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду изведена је представа „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића.


Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ 

www.joakimvujic.com

Advertisements

Књажевско-српски театар гостује у Београду

Posted on Updated on

У среду, 14. новембра у 19 часова у просторијама Удружења крагујевчана у Београду, Деспота Стефана 12, биће отворена изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули.
Ова изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде. Аутори изложбе “Свака лудост беше ми играчка“, Ана Колбјанова, Милена Вучковић и Марко Мисирача, желели су да се изложбом открије тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.

Комедија „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића гостује истог дана у Народном позоришту у Београду на сцени „Раша Плаовић“ са почетком у 20.30 часова.
Представа је премијерно изведена у Књажевско-српском театру 30. новембра 2017. године. Глумачки ансамбл чине Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Марина Стојановић и Александар Милојевић.
„Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију… и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове… или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује… да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница… економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта… рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира – зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер „ако није добро, то онда и није крај“.“
Дуња Петровић, ауторка текстa

www.joakimvujic.com

Pendula 01

Љубомир Убавкић Пендула

НАШ РЕПЕРТОАР мај 2018.

Posted on

www.joakimvujic.com Улазнице можете резервисати на билетарници сваког дана од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63

repertoarmaj2018

ЧЕТИРИ БРАТА НА ФЕСТИВАЛУ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Posted on

Крагујевачки Књажевско-српски театар наступа на овогодишњим Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ са представом „Четири брата“, праизведбом текста аутора Радована Тишме у режији Драгана Јаковљевића, саопштио је селектор фестивала, позоришни критичар Александар Милосављевић.

У свом образложењу, Милосављевић је за представу Књажевско-српског театра написао следеће:
„Крагујевачка представа је пример редитељски и глумачки ваљано прочитаног драмског предлошка, комада који само донекле припада току српске руралне драмске традиције, а заправо оштро засеца у све елементе друштвене структуре овдашње стварности и на примеру једне породице указујући на узроке суштине нелагодности коју осећамо живећи у овој држави. Истовремено, пробијајући се кроз општа места која су одавно означена као усуд одређен нашим менталитетом, редитељ и глумци следе писца и на том трагу успевају да иза дебелих наслага онога што најчешће дефинишемо појмом отуђености, откривају трагове људскости која је оделала свим искушењима савременог живота.“

У наставку образложења, Милосављевић примећује да су се у његовом избору нашле „инсценације чак четири драмска дела савремених домаћих аутора“ што сведочи „о одлуци не малог броја овдашњих театара да своје сцене отворе за дела домаћих писаца, што је изузетно похвално“.

За овогодишње Сусрете професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ селектор Милосављевић изабрао је за такмичарски део седам представа, а сем крагујевачке представе, на „Јоакиму“ ће наступити и: Регионално позориште Нови Пазар („Жак и његов господар“ Милана Кундере у режији Давида Алића), Драма српског Народног позоришта у Приштини, са седиштем у Грачаници („ЛИФТ – Слободан шоу“ Јелене Богавац у режији Ненада Тодоровића), Народно позориште из Ужица („Сведобро“ Стевана Вранеша у режији Немање Ранковића), Пулс театар из Лазаревца („Дом Бернарде Албе“ Лорке у режији Бојане Лазић), Шабачко позориште („Рубиште“ Нинослава Ђорђевића у режији Кокана Младеновића) и Позориште „Бора Станковић“ из Врања („Кеплер 258б“ Тијане Грумић у режији Југа Ђорђевића).

Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ одржавају се од 1965. године, у мају месецу, сваке године у другом граду, а организују их тамошња позоришта. Ове године, 54. по реду Сусрети, одржавају се у Новом Пазару.

БОЛНИ УМЕТНИЧКИ ЕПИЛОГ О представи Двеста Књажевско-српског театра

Posted on

Неуобичајена драмска представа Двеста, коју су приказали драматурзи (аутор Петар Михајловић и режисер Јовица Павић), глумачки ансамбл и остали творци из Књажевско-српског театра, уметничко је сведочење о породици која опстаје у различитим друштвеним системима и под разним властодршцима.

Драматизацији збиље пришли су аутори без предрасуда, истинито понирући укрштеном визуром  у истости  и другости, садашњицу и ондашњицу, нас и њих, до тамо, да би одговорили какви смо људи између онога што је било, што јесте и што ће бити. У представи Двеста драматурзи терминирају карактерологију рајана и динарида, чије се намере добра изврћу у зло, од коца до гнилих баштина и неке, још, (!) празне руке. У временску даљину упарађени су градитељи који се могу опазити као изругице, или „едуковање” као поган на наше разе неума, а још, лопатање као грађење, рушење или бацање дима и прашине, колико сами себи толико и омлађеним нараштајима од стране колона и политичара.

Али, упитаност драматурга о слободи, смислу живота, смрти и реда у трајању и сазревању „беле деце”, на сцени и украсу света, а окружене дрогом, развратом и државном принудом коју освајају и за коју се убијају они који се у представи показују као ишчашени или покајници, а у збиљи као ријалити припадници, овде и онамо, остаје за одгонетање.

Пет прича, од којих је свака драмски сказ, сведеним дијалозима, а јасних појмовних значења и у корелацији са радњом, испуњеном ефектима и музиком, игром и сценском целином, донела је уиграна екипа, чији су појединачни ликови костимима и шминком, уз коришћење сценских детаља и врло упечатљивих покрета, заумљених, зачудних и накарадних. Та искошеност ликова, социјалних слојева, ситуација, амбијената, доводи до јаких чулних надражаја, тешких емоција, болног размишљања и биолошког немира о одмаздама и смакнућима, због различитости у понашању и избору, или кајању за учињено или посведочено зло, тровања и деградације породице и друштва, што је повезало „густу” сцену и дворану, глумце и гледаоце: пажњом и игром трајања 160 минута.

А шта ће рећи деца кад аутор изостави наравоученије о добру и злу, она прерасту лепоту и нежност детињства, а не савладају зло у одраслима? У свим условима представа Двеста, ма колико тешка и потресна, надреална и ојачана имагинативним слојевитим сликама заслужује да буде на многим сценама, а има високе оцене гледалаца на овој (1835), у престоном граду коме је посвећена за два века опстајања.

Живота Пушкин Марковић

 

РЕПЕРТОАР за април 2018.

Posted on

Књажевско-српски театар

Улазнице можете резервисати на билетарници сваког дана од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63,  www.joakimvujic.com

AprilRep2018flajerapril2018