Pozorište

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ!

Posted on Updated on

Поштована публико,

поступајући по одлуци Владе Републике Србије о забрани јавног окупљања у затвореним просторијама, све представе Књажевско-српског театра биће отказане до даљњег. О поновном почетку играња представа бићете благовремено обавештени.

Купљене улазнице можете вратити на билетарници Театра или искористити за представе које ће бити извођене након престанка важења одлуке.

Хвала!

Репертоар за март 2020.

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ МИЛАНКИ БЕРБЕРОВИЋ

Posted on Updated on

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ

У јубиларној години када најстарије позориште у Србији облежава 185 година од свог оснивања награду за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Статуету Јоаким Вујић, добила је костимографкиња Миланка Берберовић. Ову одлуку једногласно је донео жири у саставу: редитељка и председница жирија Анђелка Николић,  директор Књажевско-српског театра Милош Крстовић, костимографкиња Јелена Јањатовић и глумице Нада Јуришић и  Исидора Рајковић.

Овогодишња добитница Статуете Јоаким Вујић,  Миланка Берберовић, је истакнута српска костимографкиња која је у својој вишедеценијској каријери остварила више од двестa костимографија у Србији, бившој Југославији и иностранству. Редовни је професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду од 1997.године чији је декан била у периоду од 2001. до 2005.године. На Универзитету уметности у Београду добила је титулу професор емеритус 2010. године. Од 1988. године Миланка Берберовић сарађује као гостујући професор на универзитетима у Чикагу и Северној Каролини. Вишеструко је награђивана за свој уметнички рад.

Статуета Јоаким Вујић овогодишњој добитници биће уручена 15. Фебруара, на Сретење Господње, када крагујевачки театар обележава 185 година од свог оснивања. Исте вечери на великој сцени најстаријег позоришта у Србији биће премијерно изведена представа Реја Кунија Бриши од своје жене у режији Ферида Карајице. Након премијере, поред  Статуете Јоаким Вујић,  биће додељен и Прстен са ликом Јоакима Вујића костимографкињи Јелени Јањатовић и годишње награде крагујевачког театра глумцу Николи Милојевићу, сценографкињи Ани Колбјановој и инспицијенту Александру Милорадовићу.

185 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Posted on

На Сретење Господње, 15. фебруара Књажевско-српски театар обележава 185 година од свог оснивања. Те вечери на великој сцени нашег позоришта премијерно ће бити изведена представа Бриши од своје жене Реја Кунија у режији Ферида Карајице. Јубиларна година посвећена је свим уметницима који су стварали историју првог позоришта у Србији, а премијерни репертоар ове године је припремљен као својеврсан омаж неким од најуспешнијих представа  нашег позоришта које су са великим успехом извођене у послератном периоду као што су представе:  Наши синови, Ружење народа,  Бриши од своје жене…

Од 1835. године када је основан па све до данас, стално на узлазној линији, у динамичном развоју, увек у центру догађаја, друштвених тражења и културне политике, крагујевачки  театар  доследно испуњава своју уметничку мисију.

На сцени Књажевско-српског театра однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубок траг у историји позоришне уметности Србије. Театар у Крагујевцу који је у периоду (1965-2007) носио име оснивача првог позоришта у Србији Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

Свечано обележавање годишњице Књажевско-српског театра започеће ватрометом, а након премијерног извођења представе Бриши од своје жене биће додељене традиционалне  награде: Статуета Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији,  Прстен са ликом Јоакима Вујића који се додељује за допринос развоју Књажевско-српског театра,  као и годишње награде нашег позоришта.

www.joakimvujic.com
www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР – ФЕБРУАР 2020.

Posted on

РЕПЕРТОАР - ФЕБРУАР 2020.

НЕГРИ
Субота, 1. фебруар 〉 20.00 часова

БЛИТВА И КРОМПИР
Уторак, 4. фебруар 〉 20.00 часова 

ЖЕНИДБА И УДАДБА
Четвртак, 6, фебруар 〉 20.00 часова 

ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО
Субота, 8. фебруар 〉 20.00 часова 

Дан Књажевско-српског театра
БРИШИ ОД СВОЈЕ ЖЕНЕ – премијера
Субота, 15. фебруар 〉 20.00 часова 

БРИШИ ОД СВОЈЕ ЖЕНЕ – прва реприза
Уторак, 18. фебруар 〉 20.00 часова 

БЛИТВА И КРОМПИР
Четвртак, 20. фебруар 〉 20.00 часова

БРИШИ ОД СВОЈЕ ЖЕНЕ – друга реприза
Субота, 22. фебруар 〉 20.00 часова

ЖЕНИДБА И УДАДБА
Уторак, 25, фебруар 〉 20.00 часова 

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Четвртак, 27, фебруар 〉 20.00 часова 

ВРАПЧИЋ
Субота, 29, фебруар 〉 20.00 часова 

НАШ ТЕАТАР НА ГОСТОВАЊУ

БОИНГ БОИНГ
Среда, 19. фебруар 〉 Краљевачко позориште

ЖЕНИДБА И УДАДБА
Петак, 28. фебруар 〉 Краљевачко позориште

Трагичарима је лакше, али комичаре сви воле

Posted on Updated on

КАО ДА ЈЕ СВАКИ СТАНОВНИК КРАГУЈЕВЦА ПОНАОСОБ ОДУЖИО НЕКИ ЛИЧНИ ДУГ ПРЕМА ВОЉЕНОМ ГЛУМЦУ. ИМЕНОВАЊЕ УЛИЦЕ ПЕНДУЛИНИМ ИМЕНОМ ЈЕ ВАЉДА ЈЕДИНА ОДЛУКА СКУПШТИНЕ ГРАДА ОКО КОЈЕ СУ СВИ У ГРАДУ БИЛИ ЈЕДНОГЛАСНИ

Кажу да смех лечи и продужава живот. Смејте се људи, макар на силу, кажу лекари. Али шта је са онима који су сила у изазивању смеха? Островски у Шуми каже кроз лик комичара Срећковића: „Лакше је вама трагичарима!“ Коме је лакше, нећемо пресуђивати, мада је чињеница да публика више цени озбиљне глумце. Они чешће добијају награде, одликовања, а када оду одавде, није реткост да њихово име понесе нека улица. Миливоје Живановић, Љуба Тадић и још неки трагичари одавно имају улицу у Крагујевцу. То се некако сматрало нормалним и није побуђивало пажњу јавности. Међутим, недавно је један од најпознатијих крагујевачких глумаца, рођени комичар добио своју улицу – Љубомир Убавкић Пендула. То је изазвало велику радост међу Крагујевчанима. Као да је сваки становник Крагујевца понаособ одужио неки лични дуг према вољеном глумцу. Именовање улице Пендулиним именом је, ваљда, једина одлука Скупштине града око које су сви у граду били једногласни.

ИПАК ЈЕ СТИГАО

Готово све породице у Крагујевцу су осим сопствених чланова, кумова, зетова и снаја, имале још једног – Љубомира Убавкића Пендулу. Волели су га и сматрали рођаком. Кад год није ишло, колико год било тешко и грбаво, Пендула је помагао. Смех, универзални лек против свих недаћа од кад је света и века, прштао је нештедимице кад год наиђе Пендула – његов таленат и вештина лечили су све што вам живот нанесе током дана.

„Смешан је као Чкаља, студиозан као Мија, а телом влада као Марсел Марсо“ – била је дијагноза Радивоја Лоле Ђукића после првог редитељског искуства са Пендулом. Додао бих и да му је радна етика била на нивоу атинских стоика. Пендула је само једном закаснио на представу. Иако је једно време био најангажованији глумац из унутрашњости на телевизији и филму, довијао се ко зна на које начине да стигне на време – и стизао је. Никад му ни на крај памети није падало да одбије улогу у позоришту зато што је добио улогу у великој серији. Играо је значајне улоге у две најгледаније и својевремено најпопуларније серије Више од игре и Отписанима, а да то нико у Крагујевцу није знао док нису биле приказане. Ипак, једном се десило. Била је то Нушићева Ожалошћена породица откупљена за ученике Прве крагујевачке гимназије. Почетак је заказан за пет сати поподне 14. октобра 1975. Представа је каснила десет минута. У пет до пет Пендули се родио син Срђан. Чим су му доктори рекли да је супруга Радмила сасвим добро и чим је чуо да је Срђан закмечао, сео је у кола, сјурио се у позориште, ускочио у Агатонов костим и изашао на сцену. И немојте мислити да сам тај датум запамтио, једноставно сам телефонирао и упитао Срђана кад му је рођендан. Збунио се што га то питам, а кад ми је одговорио, рекао сам му да је то један од значајних датума алтернативне историје крагујевачког театра.

Првог „Златног ћурана“ на Данима комедије у Јагодини Пендула је добио за Агатона у Ожалошћеној породици. Иако их је добио још два за главне улоге и четврти за животно дело, иако је за неке друге улоге добио много више награда, чини се да му је Агатон био најдражи. Био бих слободан да тврдим и то баш због разлога оног кашњења. А ево и доказа.

КАРТЕ СУ РАСПРОДАТЕ

Кад је Пендула отишао у пензију, протекло је равно десет година како га нису позвали да заигра на сцени којој је био веран читавог свог глумачког века, упркос понудама великих београдских позоришта. Знате оно Цицероново О темпора, о морес! Онда је на репертоар Театра „Јоаким Вујић“ стављен Доктор Шустер Душана Ковачевића и нико није сумњао да Пендула треба да се појави у насловној улози. Када смо му однели текст, засузио је од среће. Иначе, ни Пендулу није пред крај каријере мимоишла судбина многих глумаца, нарочито оних који су одиграли велики број главних улога – ослабила му је способност меморисања текста, па су крагујевачки суфлери доживљавали нервне сломове. На прву читаћу пробу Доктора Шустера дошао је са текстом, али га није отворио. Знао је улогу напамет! Чак му није требала помоћ суфлера ни око шлагворта његових партнера. И њих је научио. На премијери и репризама је бриљирао. На каси крагујевачког позоришта опет се појавио натпис карте су распродате. Градом се проширила вест да је Пендула поново на сцени. Сви су мислили да је овај његов велики повратак уједно и коначно опраштање од сцене и публике, јер је већ био дубоко загазио у осму деценију. Али…

Управа театра је, увидевши да Пендули године нису руинирале ништа од његовог талента, вештине и енергије, понудила да за следећу сезону одабере улогу коју жели да игра у комаду који би сам режирао. Веома обрадован понудом одмах је узвикнуо: Ожалошћена породица!

Та представа није достигла славу оне на чију је једну репризу закаснио, али је показала сву његову комичарску машту и таленат. За улогу Удовице Савке позвао је у госте своје кумче Горицу Поповић – публика је уживала.

Писац ових редова има једну теорију о глумцима – свака част „трагичарима“, али добар комичар може да одигра сваки карактер. Сећате ли се како је узбуђење изазвала одлука Миће Поповића да главну улогу четничког кољача у Човеку из храстове шуме повери Мији Алексићу, који је у то време засмејавао целу Југославију као јунак Веселе вечери Радио Београда, Рафајло Раф Максић. Изгледа да Мића Поповић није заборавио Мијиног Смердјакова из Браће Карамазових.

И Пендула је маестрално одиграо читав низ драмских улога. За улогу Пиротехничара у Прозивци за вечност Димитрија Тадића добио је једну од специјалних награда на Стеријином позорју и читав низ награда на другим фестивалима. Такође, добио је неколико значајних награда за улогу Глумца у представи На дну Максима Горког, за улогу Саве Оџачара у Ковачевићевој Клаустрофобичној комедији добио је на Сусретима „Јоаким Вујић“ у Приштини награду и стручног жирија и жирија публике. Сцена умирања Саве Оџачара у тој представи је била антологијска. Сава лежи на леђима, прима трансфузију, а публика види само табане његових стопала. Помоћу тог минималног дела свога тела Пендула показује тремор умирућег. Многе је тиме подсетио да је некада давно у Паризу годину дана провео изучавајући тајне пантомиме код највећег мајстора ове дисциплине, Марсела Марсоа.

Нажалост, глума је једна од најефемернијих делатности људског тела и духа. Кад глумац оде, оде са њим и његова глума. Остану фотографије, снимци инсерата из представа и пожутеле новинске странице тек да нас подсете. Осим њих, у знакове сећања може спадати и давање глумчевог имена улици. Сигуран сам да ће адреса у Улици Љубомира Убавкића Пендуле изазвати осмех на лицу оном ко је прочита. Чак и ако се ради о пореском решењу, рачуну за струју или судском позиву.

Јован Кале Глигоријевић
ВРЕМЕ | бр 1510 | 11. децембар 2019.

Премијера представе БЛИТВА И КРОМПИР

Posted on

У четвртак, 16. јануара 2020. године ансамбл Књажевско-српског театра премијерно ће извести представу Блитва и кромпир по тексту Золтана Егрешија у режији Марка Мисираче.

Позоришни комад Блитва и кромпир мађарског писца Золтана Егрешија, изузетно је игран и популаран комад последње деценије у многим позориштима Источне Европе. Савремена трагикомедија о тројици пријатеља заправо је прича о два губитника који ће покушати да узурпирају планове свог успешнијег колеге, што из зависти, што у циљу преотимања вољене жене. Иза ове духовите и животне приче крију се многи неуспеси савременог доба, и животни и пословни: изгубљене љубави, уништени снови о срећи, немоћ да преузмемо живот у своје руке, слабост да превазиђемо препреке које су нас сломиле. Три главна јунака, Сапун, Уметник и Лаки, у улогама фудбалских судија неке од нижих лига нашег бедног фудбала, показаће нам како се заправо у сваком од њих, као у неком огледалу, можемо повремено препознати. На крају нема хепиенда ни за једног од ликова, али нема ни велике поруке – осим да живот прихватимо онаквим какав је и повремено поразговарамо сами са собом, можда проблем није увек изван нас.

Марко Мисирача

Золтан Егреши (Zoltán Egressy), мађарски писац и песник, рођен је у Будимпешти 2. августа 1967. године. Дипломирао је мађарску историју 1990. године. Године 1998. у будимпештанском позоришту „Јожеф Катона“ изведен је његов комад Португалија који се задржао на репертоару 20 година и постао једна од најизвођенијих представа овог позоришта. Две године после премијере, комад је доживео и филмску верзију. Многобројни његови комади играни су у Мађарској и у иностранству: Енглеској, Немачкој, Пољској, Словачкој, Аустрији, Чешкој итд. Комад Блитва и кромпир изведен је у Енглеској у Њу Енд Театру под називом Spinach ‘n’ Chips, а у Мађарској је добио и филмску верзију под називом Офсајд. Други значајни комади: Плаво, плаво, плавоТри ковчегаИзгубљени рај4х100Анђеоски изасланикСлатке године.

У представи играју: Младен Кнежевић, Чедомир Штајн и Душан Станикић. Превод текста Јудит Ференц, костим Јелена Јањатовић, музика Бранислав Пиповић, сценографију потписује Ана Колбјанова, помоћник редитеља:је Марија Ракочевић.

Репризна извођења представе Блитва и кромпир су 18. и 21. јануара у 20 часова.

БЛИТВА И КРОМПИР