Uncategorized

Књажевско-српски театар гостује у Београду

Posted on Updated on

У среду, 14. новембра у 19 часова у просторијама Удружења крагујевчана у Београду, Деспота Стефана 12, биће отворена изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули.
Ова изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде. Аутори изложбе “Свака лудост беше ми играчка“, Ана Колбјанова, Милена Вучковић и Марко Мисирача, желели су да се изложбом открије тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.

Комедија „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића гостује истог дана у Народном позоришту у Београду на сцени „Раша Плаовић“ са почетком у 20.30 часова.
Представа је премијерно изведена у Књажевско-српском театру 30. новембра 2017. године. Глумачки ансамбл чине Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Марина Стојановић и Александар Милојевић.
„Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију… и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове… или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује… да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница… економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта… рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира – зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер „ако није добро, то онда и није крај“.“
Дуња Петровић, ауторка текстa

www.joakimvujic.com

Pendula 01

Љубомир Убавкић Пендула

Advertisements

РЕПЕРТОАР за април 2018.

Posted on

Књажевско-српски театар

Улазнице можете резервисати на билетарници сваког дана од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63,  www.joakimvujic.com

AprilRep2018flajerapril2018

МИША ЈАНКЕТИЋ ДОБИТНИК СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Posted on

Књажевско-српски театар доделио Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ глумцу Михаилу Миши Јанкетићу. Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра на Сретење Господње свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете „Јоаким Вујић“ за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и „Златних ћурана“ до Добричиног прстена и „Павла Вујисића“ за животно дело. Статуета „Јоаким Вујић“ се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.

StatuetaJoakimVujic

Прстен са ликом Јоакима Вујића додељен је глумицу Братиславу Славковићу Кеши за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији „Призма д.о.о.“ из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Годишње награде Театра додељују се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи „Ујка Вања“ Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића, Саши Ђорђевићу, шефу технике и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.

ОБРАЗЛОЖЕЊА НАГРАДА ЗА ДАН ТЕАТРА
На предлог директора Књажевско-српског театра из Крагујевца Милоша Крстовића, Управни одбор донео је следеће одлуке:
Годишње награде Театра додељују се шефу технике Саши Ђорђевићу и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.
Годишња награда Театра додељује се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи „Ујка Вања“ Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића. Образложење: Сања Матејић је низу остварених улога у матичној кући, додала изузетну креацију Чеховљеве Соње, једног од најважнијих женских ликова у драмској литератури. Њена дирљивост и емотивност у тумачењу Соње дала је посебан допринос успеху ове представе. У протеклој години, Сања Матејић је радила и кореографију за комедију „Џаст мерид“ Дуње Петровић у режији Војина Васовића, а за улогу Риме у дуговечној представи „Бајка о мртвој царевој кћери“ добила је Награду за најбољу младу глумицу Међународног фестивала руске драме „Мост пријатељства“ у руском граду Јошкар Ола.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији „Призма д.о.о.“ из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству додељује се глумцу Братиславу Славковићу Кеши. Образложење: Братислав Славковић Кеша припада плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен у Крагујевцу, професионалну глумачку каријеру започео је давне 1970. године у Црногорском народном позоришту у Титограду. Године 1974. враћа се у Крагујевац и више од четири деценије веран је својој матичној кући. Играо је у свим медијима: на радију, филму, телевизији. Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару.

Жири за доделу награде Статуета „Јоаким Вујић“ у саставу: Драган Јаковљевић, редитељ, председник жирија, Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра, Ивана Недељковић, глумица и председница Заједнице професионалних позоришта Србије, Жељко Јовановић, позоришни критичар и Чедомир Штајн, глумац, једногласно је донео одлуку да се Статуета „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији додели Михаилу Миши Јанкетићу, глумцу.
Образложење: Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете „Јоаким Вујић“ за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и „Златних ћурана“ до Добричиног прстена и „Павла Вуисића“ за животно дело. Статуета „Јоаким Вујић“ се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.

У КРАГУЈЕВЦУ ОТВОРЕН 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

Posted on

www.joakimvujic.com
Представом “Илузије“ у извођењу Установе културе “Вук Стефановић Караџић“ из Београда, по тексту руског драмског писца, Ивана Вирипајева, отворен је 12. ЈоакимИнтерфест у Крагујевцу. Ово је прича о два брачна пара који после 50 година брака, пред лицем смрти, поново себи постављају питања: кога су волели и какве су животе проживели једни поред других. Глумци Горан Јевтић, Катарина Марковић, Милутин Милошевић и Соња Колачарић тумаче четири лика који једни другима и публици говоре лажи и истине о животу и љубави.
Директор Књажевско-српског театра, Милош Крстовић захвалио се граду Крагујевцу као покровитељу фестивала и Министарству културе и информисања које је подржало овогодишњи ЈоакимИнтерфест. Крстовић је истакао да је владало велико интересовање публике за овај фестивал и да су све улазнице унапред продате.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Полљске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“. Латиновић је истакао да су фестивали данас оно што су некада били сајмови за привилеговане варошице и градове. Такву привилегију има и Крагујевац који негује два препознатљива фестивала – Јоакимфест и ЈоакимИнтерфест.
ЈоакимИнтерфест као фестивал има интересантну и разуђену структуру онога што можете да доведете као селектор. Даје вам ширину и могућност да се играте жанровима, да доведете нешто што објективно не можете да уклопите у неке друге фестивале. Ја сам кренуо од тога да покушам да нађем једну потпуну жанровску разноликост у том неком мору позоришта, а да опет повежем то на неки начин и ту сам пронашао пре свега глумачку игру. Видећете добре глумце, глумце који апсолутно плене и освајају тај простор сцене који им се нуди и то ће бити линија која ће повезати све ове представе и жанрове – истакао је селектор Милош Латиновић.

Овогодишњи ЈоакимИнтерфест отворио је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Током наредних седам дана бићемо у прилици да гледамо квалитетна позоришта, да се радујемо њиховим наступима, у представама које је одабрао овогодишњи селектор, Милош Латиновић. А позоришна уметност је као и друге уметности, она нема тих оквира, нема граница, она је као море. У том мору уметности, одабрано је седам острва, седам тема, седам прича, и пре него што упловимо у море уметности у нашем театру, ја бих замолио наш жири – госпођу Радмилу Живковић, глумицу, драматурга Ђорђа Милосављевића и редитељку Слађану Килибарду, да пловећи тим морем препознају најбољи уметнички израз, најбољу представу, глумца, глумицу, и све оно ново, уметнички вредно, што доноси овогодишњи ЈоакимИнтерфест – рекао је Миљан Бјелетић
Град Крагујевац 

JIF03