World Theatre Day Message 2011 by Jessica A. Kaahwa

Posted on Updated on

World Theatre Day was created by the International Theatre Institute in 1961 in order to celebrate theatre around the world. It is celebrated annually on the 27th of March by ITI Centres and the international theatre community. Various national and international theatre events are organized to mark this occasion and World Theatre Day is celebrated by ITI National Centres of which there are now almost 100 throughout the world.
This year, the celebration will take place at UNESCO on the 23rd of March, in the presence of the author of the message, Jessica Kaahwa from Uganda. This renowned playwright, actress, director, and theatre academic, representative of African theatre has been chosen by the members of the Executive Council of ITI to write the 2011 address and be the guest of honor of this special evening, where she will also present one of her plays, conceived for the event.

A Case for Theatre in Service of Humanity
Jessica A. Kaahwa, Uganda

Today’s gathering is a true reflection of the immense potential of theatre to mobilize communities and bridge the divides.
Have you ever imagined that theatre could be a powerful tool for peace and reconciliation? While nations spend colossal sums of money on peace-keeping missions in violent conflict areas of the world, little attention is given to theatre as a one-on-one alternative for conflict transformation and management. How can the citizens of mother-earth achieve universal peace when the instruments employed come from outside and seemingly repressive powers?
Theatre subtly permeates the human soul gripped by fear and suspicion, by altering the image of self – and opening a world of alternatives for the individual and hence the community. It can give meaning to daily realities while forestalling an uncertain future. It can engage in the politics of peoples’ situations in simple straightforward ways. Because it is inclusive, theatre can present an experience capable of transcending previously held misconceptions.
Additionally, theatre is a proven means of advocating and advancing ideas that we collectively hold and are willing to fight for when violated.
To anticipate a peaceful future, we must begin by using peaceful means that seek to understand, respect and recognize the contributions of every human being in the enterprise of harnessing peace. Theatre is that universal language by which we can advance messages of peace and reconciliation.
By actively engaging participants, theatre can bring many-a-soul to deconstruct previously held perceptions, and, in this way, gives an individual the chance of rebirth in order to make choices based on rediscovered knowledge and reality. For theatre to thrive, among other art forms, we must take the bold step forward by incorporating it into daily life, dealing with critical issues of conflict and peace.
In pursuance of social transformation and reformation of communities, theatre already exists in war-torn areas and among populations suffering from chronic poverty or disease. There are a growing number of success stories where theatre has been able to mobilize publics to build awareness and to assist post-war trauma victims. Cultural platforms such as the “International Theatre Institute” which aims at “consolidating peace and friendship between peoples” are
already in place.
It is therefore a travesty to keep quiet in times like ours, in the knowledge of the power of theatre, and let gun wielders and bomb launchers be the peacekeepers of our world. How can tools of alienation possibly double as instruments of peace and reconciliation?
I urge you on this World Theatre Day to ponder this prospect and to put theatre forth as a universal tool for dialogue, social transformation and reform. While the United Nations spends colossal amount of monies on peacekeeping missions around the world, through the use of arms, theatre is a spontaneous, human, less costly and by far a more powerful alternative.
While it may not be the only answer for bringing peace, theatre should surely be incorporated as an effective tool in peacekeeping missions.

Светски дан позоришта
27. март 2011. године
Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде.

Џесика Каува је редовни професор на Универзитету Макерере у Уганди. 2001. године је докторирала на теми из историје позоришта, теорије и критике на Универзитету Мариланд у Сједињеним америчким државама. Написала је преко петнаест драма за позориште, телевизију и радио. Режирала је и глумила у неколико својих драма. Њен редитељски опус укључује Краља Лира Виљема Шекспира и Мајку Храброст и њену децу Бертолда Брехта. Говори енглески, француски, свахили и већину Банту језика.

Позориште у служби човечанства

Данашње окупљање је истински одраз огромне моћи позоришта за мобилизацију заједница и премошћавање онога што нас раздваја.

Јесте ли икада помислили како би позориште могло да буде моћно оруђе за мир и помирење? И док нације троше огромне суме новца на мисије за одржавање мира у подручјима сукоба широм света, мало је пажње посвећено позоришту као директној алтернативи за трансформацију и контролисање сукоба. Како могу грађани мајке Земље постићи универзални мир када инструменти који се користе долазе од спољашних и очигледно репресивних снага?

Позориште суптилно прожима људску душу коју стежу страх и сумње, тако што мења слику о самоме себи и отвара један свет алтернатива за појединце, а тиме и за заједницу. Оно може дати смисао свакодневици, и у исто време осујетити несигурну будућност. Оно се може укључити у политичку ситуацију неког народа на једноставне и директне начине. Због тога што је инклузивно, позориште може представљати искуство које је у стању да трансцендира ранија погрешна схватања.

Осим тога, позориште је доказано средство заговарања и провлачења идеја које ми колективно поштујемо и спремни смо да се боримо за њих када се оскврнављују.

Како бисмо се припремили за мирну будућност, морамо кренути с употребом мирних средстава која теже ка разумевању, поштовању и препознавању доприноса сваког људског бића у том послу овладавања миром. Позориште је тај универзални језик помоћу кога можемо слати поруке мира и помирења.

Активним укључивањем учесника позориште може привући много душа како би се реконструисала претходно прихваћена схватања. На тај начин, оно пружа појединцу прилику новог рођења како би могао да доноси правилне изборе на поново откривеном знању и стварности. Да би позориште напредовало међу другим уметничким формама, морамо учинити храбри корак напред тако да га унесемо у свакодневни живот, бавећи се критичним проблемима сукоба и мира.

У свом спровођењу друштвених промена и реформација заједница, позориште већ постоји у подручјима раздираним ратом и унутар популација које пате од хроничног сиромаштва или болести. Све је већи број прича о успесима када је позоришту пошло за руком да мобилише јавност у изградњи свести и помогне жртвама са послератним траумама. Међународни позоришни институте већ спроводи културне плаатформе као што су консолидовање мира и пријатељство међу људима.

Лицемерно је ћутати у временима као што су наша, са сазнањем о моћи позоришта, и допустити да господари оружија и испаљивачи бомби буду они који одржавају мир у нашем свету. Како могу оруђа алијенације да имају и функцију инструмената мира и помирења?

Позивам вас да на овај Светски дан позоришта промислите о тој перспективи и узмете у обзир позориште као универзално оруђе за дијалог, друштвене промене и реформе. И док Уједињене нације троше огромне суме новца на мисије одржавања мира широм света кроз употребу оружја, позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива.

Иако позориште не мора бити једини одговор за доношење мира, оно би свакако требало да буде уведено као делотворно оруђе у мисијама одржавања мира.

Advertisements

Knjaževsko-srpski teatar

Posted on

КРАГУЈЕВАЦ///ШУМАДИЈА///СРБИЈА 
KRAGUJEVAC///ŠUMADIJA///SRBIJA 


Knjaževsko-srpski teatar est le théâtre serbe le plus ancien. Il est basé dedans Kragujevac, la quatrième plus grande ville de La Serbie. Le théâtre a été fondé dedans 1835 par Miloš Obrenović, Prince de la Serbie. Dans le moment où le théâtre a été fondé, Ville de Kragujevac était d’abord le capital de l’indépendant moderne La Serbie.

Knjaževsko-srpski teatar è il più vecchio teatro di Serbian. È basato dentro Kragujevac, la più grande città di quarto di La Serbia. Il teatro è stato fondato dentro 1835 da Miloš Obrenović, Principe della Serbia. Nel tempo in cui il teatro è stato fondato, Città di Kragujevac era in primo luogo il capitale del independent moderno La Serbia.

Knjaževsko-srpski teatar é o theatre o mais velho de Serbian. É baseado dentro Kragujevac, a quarta cidade a maior de Serbia. O theatre foi fundado dentro 1835 por Miloš Obrenović, Príncipe de Serbia. No tempo em que o theatre foi fundado, Cidade de Kragujevac era primeiramente o capital do independent moderno Serbia.
Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Το θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835 από Miloš Obrenović, Πρίγκηπας της Σερβίας. Στο χρόνο όταν ιδρύθηκε το θέατρο, Πόλη Kragujevac ήταν πρώτο κεφάλαιο του σύγχρονου ανεξάρτητου Σερβία.
Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. El teatro fue fundado adentro 1835 por Miloš Obrenović, Príncipe de Serbia. En el tiempo en que el teatro fue fundado, Ciudad de Kragujevac estaba primero el capital de la independiente moderna Serbia.
Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater. Es basiert innen Kragujevac, die vierte größte Stadt von Serbien. Das Theater wurde innen gegründet 1835 durch Miloš Obrenović, Prinz von Serbien. In der Zeit, als Theater gegründet wurde, Stadt von Kragujevac zuerst war Kapital des modernen Unabhängigen Serbien.
Knjaževsko-srpski teatar 是最舊的塞爾維亞人劇院。 它根據 Kragujevac第四大城市 塞爾維亞. 劇院被創辦了 1835Miloš Obrenović, 塞爾維亞的王子. 在時候,當劇院被創辦了, 市Kragujevac 首先是現代獨立的資本 塞爾維亞.
Knjaževsko-srpski teatar 가장 오래된 Serbian 극장이다. 그것은 안으로 근거한다 Kragujevac, 네 번째로 큰 도시의 세르비아. 극장은 안으로 설립되었다 1835 에 의하여 Miloš Obrenović, 세르비아의 황태자. 극장이 설립된 시간에서, Kragujevac 시 현대 independent의 자본은 첫째로 이었다 세르비아.
Knjaževsko-Srpski teatar は)最も古いセルビアの劇場である。 それは基づいている Kragujevac、4番目に大きい都市の セルビア. 劇場は創設された 1835 によって Miloš Obrenović, セルビアの王子. 劇場が創設された時間、 Kragujevac市 現代独立者の首都は最初にあった セルビア.
Knjaževsko-Srpski teatar [نجفسكو-سربسكي] [تتر]  القديمة [سربين] ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.

YouTube – Knjaževsko-srpski teatar

Posted on

YouTube – Knjaževsko-srpski teatar
 Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.

  • Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835. 
  • Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en 1835. 
  • Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater mit dem Sitz in der Stadt Kragujevac, Serbien, gegründet 1835. 
  • Knjaževsko-srpski teatar è il più antico Teatro Serbo con sede a Città di Kragujevac, Serbia, è stata fondata nel 1835. 
  • Княжеско-сербский театр – старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году.


    KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

    Posted on Updated on

    Day of Theatre
    The Theatre is constant participant of the professional competitions and the holder of collective and individual awards for its artistic creations and achievements.

    On February the 15th, the Theatre day, the oldest Serbian theatre, delivers to the most eminent Serbian theatre writers, actors, directors, scenographers, composers, The Statuette of Joakim Vujic, The Ring with figure of Joakim Vujic and the Annual award of the Knjazevsko-srpski teatar. Nikola Koka Jankovic he is author of The Statuette of Joakim Vujic. He is sculptor born in 1926 in Kragujevac, since 1997 he is an associative member of SANU, Serbian Academy of Arts and Sciences.
    Winner of The Statuette of Joakim Vujic – 2011 – Boro Draskovic, director
    Winner of The Ring with figure of Joakim Vujic – 2011 – Dragan Jakovljevic, director


    ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА
     Сретење Господње, 15. фебруар 2011. године

     На Сцени Јоаким Вујић 15. фебруара у 20.00 часова премијерно ће бити изведена представа Ђаво и мала госпођа рађена по тексту Ђорђа Милосављевића а у режији Жанка Томића. Након извођења представе свечано се уручују награде које сваке године на Сретење додељује Књажевско-српски театар: Статуета Јоаким Вујић и Прстен са ликом Јоакима Вујића.
     Добитници награда
    Статуета Јоаким вујић – Боро Драшковић, редитељ и професор
    Прстен са ликом Јоакима Вујића– Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор

    18.00 часова, Сцена Љуба Тадић
    Промоција аутомонографије Миодрага Табачког, добитника Статуете Јоаким Вујић.
    19.30 часова, Галерија Јоаким
    Отварање изложбе сценографија МОЈИ ПРОСТОРИ Миодрага Табачког.
    20.00 часова, Сцена Јоаким Вујић
    Ђорђе Милосављвић
    ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА
    Пустоловије у више слика и  једном месту 
    Редитељ: Жанко Томић

    Тамо где је стао Контумац, наставља се Ђаво и мала госпођа – прво роман, а сада и представа. Ово се може схватити и дословно. Контумац се завршава, а Ђаво и мала госпођа почиње доласком данског бајкописца, Ханса Кристијана Андерсена у Србију.
    Уствари, радећи током 2004. на драми Контумац дошао сам до приче о Псоглавом, Јеремији, беделусу крагујевачког лицеја, и Јеленки Хербез, некадашњој малој госпођи књаза Милоша Обреновића… Када сам завршио драму, започео сам рад на роману – одатле је проистекла и малочас поменута наративна веза између ова два текста.
    Као самиздат, роман је у првом издању изашао почетком 2009. године, а крајем исте године и у другом Лагунином издању. Од тада је добио награду Исидора Секулић за најбољу књигу 2009. године, и још два издања… а сад излази и на сцену Књажевско-српског театра, где је, како сам написао, и почео да настаје.
    Ђаво и мала госпођа прича је о две авантуре – једна је историјска и тиче се Србије, друга је лична и тиче се Псоглавог, Јеремије и Јеленке Хербез… Како је већ добро познато, авантуре нема без вере у њен срећан расплет. Стога је појава ове приче на позоришним даскама Књажевско-српског театра за мене срећан расплет једне давно започете духовне авантуре.

    Ђорђе Милосављевић, у Земуну, 27. јануара 2011. године

    THEATRICAL AUTHOBIOGRAPHY OF BORO DRASHKOVIC

    Posted on Updated on

    Boro Drashkovic THE BALANCE

    JoakimInterFest

    At side programme of the 5th JoakimInterFest, on Monday October 11th, a book ‘The Balance’ written by our famous theatrical and film director and drama pedagogue, Professor Boro Drashkovic, was promoted on the ‘Ljuba Tadic’ stage (small stage), Knazevsko-srpski teatar and the book was published by publishing house ‘KOV’ – Knjizevna opstina Vrsac.
    Mirko Demic, writer from Kragujevac, Dragana Boshkovic, theatre expert and dramaturge Slavko Milanovic, spoke at the promotion of Drashkovic’s book.
    ‘Boro Drashkovic is not only theatrical and film director, he is one of ours unavoidable interpreter and philosopher of theatrical art. In his first text, Boro does not hide his attitude, so he writes: ‘It is good for everyone to begin by taking his heretical obligation, so that everything has lost its control from going to theatre.’ Little further, and more clearly, showing his (dis)satisfaction with the world and its theatre he writes: ‘To be against is same as to be young.’ Boro does not let go anything to the superficial interpreters of his intentions, he is clear:’…to break down the usual manner of speech, movement, comprehension of the rhythm, and again, with all our strength, to show something unusual as the most common thing.’ And finally ‘the balance that makes sense is seen through rebellion’ Demic looked on sentences from Drashkovic’s book and added that through this book, as well as Boro’s previous books, the reader has rare privilege to peer into Boro’s stage directions, from the first row.
    ‘It is not easy to talk about Boro’s books. Those books were some kind of guide for us who are in this profession. Before, I thought that those books were beyond my artistic experience, and today, I consider that those books are beyond my life experience. With the treasury of his wisdom, through learning us about theatre and film, Boro teaches us about life. Boro is opening a new world for us in his books, and that is the world created for all options, he is not just some historian of theatre, but a man who brings his experience into theatre’ Dragana Boskovic said, and according to her, Boro has a mission in our theatre and therefore he is Serbian Grotowski.
    In her opinion, there were not enough Drashkovic’s plays in our theatre in last 30 years, and still, he is director of some of the biggest hits in the history of our theatre.
    ‘If we had been wise nation, which we are not, and if we had had more consciousness so there was a theatrical institute , Boro would have been its founder’ she concluded.
    ‘According to me, the book ‘Balance’ is some kind of Drashkovic’s theatrical autobiography because it includes the period of his first professional direction to his latest works.’
    Author gave thanks for nice words, and he especially thanked to his closest associate, his wife Maja Drashkovic (who was not here because of business commitments) and to the editor of ‘Insomnia’ edition, in which ‘Balance’ came out, Petar Krdu, who was also announced as a speaker but did not show up from unknown reasons.

    Боро Драшковић – ЈоакимИнтерФест
    ПОЗОРИШНА АУТОБИОГРАФИЈА БОРА ДРАШКОВИЋА
    РАВНОТЕЖА СРПСКОГ ГРОТОВСКОГ

    У оквиру пратећег програма 5. ЈоакимИнтерФеста, у понедељак, 11. октобра на Сцени Љуба Тадић (мала сцена) крагујевачког Књажевско-српског театра промовисана је књига нашег познатог позоришног и филмског редитеља и драмског педагога, професора Бора Драшковића Равнотежа коју је објавила издавачка кућа КОВ – Књижевна општина Вршац.
    На промоцији Драшковићеве књиге говорили су крагујевачки књижевник Мирко Демић, театролог Драгана Бошковић и драматург Славко Милановић.
    – Боро Драшковић није само позоришни и филмски редитељ, он је један од наших незаобилазних тумача и мислилаца позоришне уметности. Већ у првом тексту („Јонеско и антијезик”) Боро не крије свој став, па пише: „Ваљада свако почиње преузимајући јеретичку обавезу да од његова доласка у позориште све изгуби равнотежу”. А мало даље, још јасније, исказујући своје (не)задовољство светом и његовим позориштем: „Бити против је исто што и бити млад”. Боро ништа не препушта површним тумачима својих интенција, он је јасан: „…срушити уобичајени начин говора, покрета, схватања ритма, а опет, упети се свом снагом да оно што је необично покажемо као најсвакидашњију ствар”. И, коначно, „кроз побуну се успоставља равнотежа која има смисла”, осврнуо се Демић на сентенце из Драшковићеве књиге, додавши да кроз ову књигу, као и кроз претходне Борине књиге, читалац има ретку привилегију да завири у редитељеве дидаскалије првог реда.
    – Није лако говорити о Бориним књигама. За нас који се бавимо овим послом оне су биле нека врста водиље. Раније сам мислила да оне, на жалост надрастају моје уметничко искуство, данас сматрам да надрастају и моје животно искуство. Ризницом своје мудрости, учећи нас о позоришту и филму, Боро нас учи о животу. У својим књигама Боро нам отвара један нови свет и то свет отворен за све опције и то не само као пуки историчар позоришта већ као неко ко у њега учитава своје искуство, рекла је Драгана Бошковић по којој Драшковић има мисију у нашем позоришту и због чега је он српски Гротовски.
    По њој, није било довољно Драшковићевих представа у последњих 30 година, а, ипак је он редитељ неких од највећих хитова у историји нашег позоришта.
    – Да смо мудра нација, као што нисмо, и да имамо мало више слуха па да код нас постоји позоришни институт Боро би био његов родоначелник, закључила је она.
    За Славка Милановића велика је срећа да је Драшковић, за разлику од многих својих колега и вршњака, рано почео да пише, упоредо се бавећи режијом.
    – По мени књига „Равнотежа” је нека врста Драшковићеве позоришне аутобиографије јер обухвата период од његове прве професионалне режије, па све до последњих радова.
    Сам аутор захваливши се на лепим речима, посебно се захвалио својој најближој сарадници, супрузи Маји Драшковић (која је због пословних обавеза одсуствовала са промоције) као и уреднику едиције „Несаница” у којој је „Равнотежа” изашла, господину Петру Крдуу који је такође био најављен као говорник али се из непознатих разлога није појавио.

    JoakimInterFest

    Posted on Updated on


    JoakimInterFest will be the 7th till the 15th of October in the Knjaževsko–srpski teatar from City of Kragujevac.
    The Festival is named after Joakim Vujic (1772-1847), First Serbian Court Theater Director in Kragujevac 1835/36.
    Knjaževsko-srpski teatar the regular host of Festival, organizer is the Direction of Festival and sponsor City of Kragujevac.
    Director of the Direction of Festival is Dragan Jakovljevic.
    Selector of the Festival is named by Direction of Festival for the period of four years.
    The Jury (3-5 members) is appointed by the Direction of Festival.

    AWARDS of 5th JoakimInterFest 2010

    REVELATION OF CONTEMPORANEITY
    Selection of this years performances, coming from different cultural, social and political environments, give a new light on relation between drama inheritance and tradition, each in its own way. They are asking essential questions and research the relation between individual and history and the world in an acceptable and contemporary lucid way. Having no intention of embellishing past, they evaluate and critically consider on giving an authentic interpretation of a modern artist in a best possible way.
    Dragan Jakovljevic, Selector

    Jury of the 5th JoakimInterFest consisted of Boro Draskovic (Chairman), Dragana Boskovic and Slavko Milanovic had seen all plays and unanimously decided:

    That the Joakim’s award for the best female character role goes to Mediha Musliovic for the role of Miss Julie in August Strindberg’s drama of the same name, directed by Gradimir Gojer, performed by National Theatre from Sarajevo. The award is given for interpretation of intimate theatre, complex relations between woman and man.

    Joakim’s award for the best male character role jury gave to Anastas Popdimitrov for the role of Roman Hludov in Dreaming Of Escape based on Mikhail Bulgakov’s play, directed by Nikolai Poljakov, performed by Dramatic-puppet Theatre from Vratsa, Bulgaria. The award is given for affecting interpretation of human destiny in revolution.
    And to Toni Mihajlovski for the role of Jeronimo in play Red Magic, based on Michel de Ghelderode’s work, directed by Vladimir Milicin (Anton Panov, Strumica, Macedonia). The award is given for versatile interpretation of complicated acting score.

    Joakim’s award for music goes to Andres Mariano Ortega for the music in Midsummer Night’s Dream, directed by Zoltan Puskas, performed by Ujvideki Szinhaz Theatre from Novi Sad. The music as if it is not written in the musical staff but in the bodies of the actors which are performing.

    Joakim’s award for visual identity goes to the play All about Love, directed by Aleksey Kuzhelney, performed by Ukraine theatre Suzirya.

    Joakim’s special award Jury gave to the play I Try to Fly by Gianfranco Berardi, Compagnia Berardi-Casolari, Teatro Stabile di Calabria, Festival Internazionale Castel dei Mondi, Associazione Musicale Auditorium (Rome, Italy) for aesthetic emotion, pure and joyful that wascaused in cheerful audience.

    Joakim’s award for the best director goes to Ivana Vujic for directining researching of the road towards poetics of new objecitvity through all ellements of scenic expression in play Pioneers in Ingolstadt, based on Marieluise Flaisser, performed by Knjazevsko-srpski Theatre from Kragujevac.

    Joakim’s award for the best play is given to the Midsummer Night’s Dream, directed by Zoltan Puskas, performed by Ujvideki Szinhaz from Novi Sad. In this play the magic of Midsummer Night’s Dream was realized without words through myriad forms of movement: hearty rhythm and energy.

    Audience award with an average rating of unbelievable 9,94, got the play I Try to Fly performed by Berardi-Casolari Italian Troup from Calabria, second best play according to audience is Shakespeare’s Midsummer Night’s Dream performed by Ujvideki szinhaz from Novi Sad, with average rating 9,70, and the third place with average rating 9,40 is the play The Tale of Ivan vs. Ivan performed by Talk Is Free theatre from Barrie, Canada, directed by Sasha Lukac.

    Five years of JoakimInterFest

    Posted on Updated on

    5th International Small Scene Theatre Festival

    FIVE YEARS OF JOAKIMINTERFEST

    Proclaiming the idea Kragujevac Teatropolis, Knjazevsko-srpski theatre and Direction of JoakimFest, iniciated foundation of JoakimInterFest (International Small Scene Theatre Festival) in 2006, with the idea to represent every year some of the essential theatrical values connected with research and inovative tematic.
    JoakimInterFest is held every year from October 7th to 15th on scenes of Knjazevsko-srpski Theatre and other places in Kragujevac Teatropolis. Selector of the festival is Dragan Jakovljevic.
    At the previous Festivals (including the fifth one coming) participated theatres from 19 countries (Russia, USA, Great Britain, Italy, Spain, Denmark, Romania, Slovakia, Poland, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Macedonia, Serbian Republic Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia, Ukraine and Canada) and was performed 61 play.
    In a very short time JoakimInterFest becomes Festival of a special meaning for Serbia, and according to number of participants from world theatrical centers one of the prestigious Festivals in central Europe.
    Sponsors of Festival are Ministry of Culture Republic of Serbia and the City of Kragujevac.

    REVELATION OF CONTEMPORANEITY

    Repertoire of the 5th JoakimInterFest is composed of performances of different genres and director’s poetics, based mostly on classic plays of classic drama writers in contemporary theatrical interpretation. Whether they are basics, literal specimen, or only an inspiration for inventive director’s imagination or an extremely unconventional theatrical approach, performances testify to marvelous esthetic energy.
    Selection of this year’s performances, coming from different cultural, social and political environments, give a new light on relation between drama inheritance and tradition, each in its own way. They are asking essential questions and research the relation between individual and history and the world in an acceptable and contemporary lucid way. Having no intention of embellishing past, they evaluate and critically consider on giving an authentic interpretation of a modern artist in a best possible way.
    In an exceptional profusion of themes and diversity of ideas, attempting to search for a new interpretation of theatrical expressions in works of Shakespeare, Bulgakov, Strindberg and Gogol, and some younger, but nonetheless important authors like Marieluise Fleisser, Michel de Ghelderode, Mircea Stefanescu, Alexander Olsen, performed in a new director’s and acting tonality, we will dream another Joakim’s dream in Kragujevac Teatropolis, becoming and staying a part of Europe and the world in these hard times. Our friends from Macedonia, Romania, Bulgaria, Italy, Ukraine, Bosnia and Herzegovina, Canada, Russia and Serbia will help us with this, like they did previous years.