8th JoakimFest

Posted on Updated on

Festival of the best theatrical performances as per texts by domestic authors

WITH THE FATHER IN THE THEATRE

Festival will be from the 7th till the 15th of May in the City of Kragujevac, the Knjazevsko-srpski teatar. At the Festival participate theatrical performances from Belgrade, Nis, Krusevac, Jagodina, Zenica and Kragujevac. The performances these theatres are in competing for the awards.

Selector of 8th JakimFest, 2010 is Dragan Jakovljevic, direktor from Kragujevac, selected is eight theatrical performances in competing for the awards.
Direction of Festival: Dragan Jakovljevic (director), Aleksandar Miloradovic, Zoran Miljkovic, Danijela Milenkovic, Mirjana Vujanic, Nenad Miloradovic i Nadica Ognjanovic.

Knjazevsko-srpski teatar from Kragujevac, the play The devil and a litle lady. Written by Djordje Milosavljevic and directed by Zanko Tomic.
National theatre from Nis, the play Bereaved Family. Written by Branislav Nusic and directed by Andras Urban.
Theatre from Krusevac and Festival Days of Comedy from Jagodina, the play A Round the World Trip. Written by Branislav Nusic and directed by Jug Radivojevic.
UK Vuk Karadzic from Belgrade, the play PR or total chaos. Written by Nebojsa Romcevic and directed by Egon Savin.
BNP from Zenica, the play Bizarre. Written by Zeljko Hubac and directed by Petar Kaukov.
Atelje 212 from Belgrade, the play Mainstream. Written by Goran Petrovic and directed by Rahim Burhan.
Zvezdara theatre from Belgrade, the play Life in tight shoes. Written by Dusan Kovacevic and directed bay Dusan Kovacevic.
Accompanying programme – Knjazevsko-srpski teatar, the play Migrations. Written by Milos Crnjanski and directed by Pierre Walter Politz.

Jury of the Festival:

Boro Draskovic, director,
Maja Pelevic, play writer,
Slavko Milanovic, dramatist.

Awards

Joakim’s award for best play
Joakim’s award for director
Joakim’s awards for actors
Joakim’s award for the text or adaptation
Joakim’s award for the scenography
Joakim’s award for the costume
Joakim’s award for the musical
Joakim’s special award

Audience award

Advertisements

8. JoakimFest

Posted on

7. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Књажевско-српски театар, Крагујевац
Ђорђе Милосављевић
ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА
Редитељ: Жанко Томић
8. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Народно позориште у Нишу
Бранислав Нушић
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Редитељ: Андраш Урбан
9. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Крушевачко позориште и Фестивал Дани комедије, Јагодина
Бранислав Нушић
ПУТ ОКО СВЕТА
Редитељ: Југ Радивојевић
10. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Установа културе Вук Караџић, Београд
Небојша Ромчевић
PR ИЛИ ПОТПУНО РАСУЛО
Редитељ: Егон Савин
11. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Босанско народно позориште, Зеница
Жељко Хубач
БИЗАРНО
Редитељ: Петар Кауков
12. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Атеље 212, Београд
Горан Петровић
МАТИЦА
Редитељ: Рахим Бурхан
14. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић
Звездара театар, Београд
Душан Ковачевић
ЖИВОТ У ТЕСНИМ ЦИПЕЛАМА
Редитељ: Душан Ковачевић
15. мај, 20.00 Сцена Јоаким Вујић, у част награђених
Књажевско-српски театар, Крагујевац
Милош Црњански
СЕОБЕ
Редитељ: Пјер Валтер Полиц
Пратећи програм
7. мај,
19.30 Галерија Јоаким
7. Изложба позоришног плаката професионалних позоришта Србије
9. мај,
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге Позоришни живот Земуна у XIX веку (са освртом на рад Јоакима Вујића), аутор Милован Здравковић, Фестивал монодраме и пантомиме Земун.
Учествују: Драгана Бошковић, Јован Ћирилов, Весна Станковић, Иван Николић и  аутор.
11. мај,
18.00 Сцена Љуба Тадић
Представљање Издавачке делатности Народног позоришта у Београду
Учествују: Жељко Хубач, драматург Народног позоришта и уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду, Јелица Стевановић, заменик уредника Издавачке делатности.
13. мај,
18.00 Сцена Јоаким Вујић
Пројекција ТВ драме Кухиња Арнолда Вескера у режији Боре Драшковића.
Промоција књиге Филм о филму, аутор Боро Драшковић, Позоришни музеј Војводине Нови Сад.
Учествују: Јован Ћирилов, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Саша Миленић, Мирко Демић и аутор.
19.00 Сцена Јоаким Вујић
Путујуће Несанице – представљање библиотеке Књижевне општине Вршац (Душан Матић, Ежен Јонеско, Јован Ћирилов, Данило Киш, Чарлс Симић, Мирча Елијаде, Давид Албахари, Драшко Ређеп, Жан Бодријар, Боро Драшковић…).

ЈоакимФест JoakimFest

Posted on Updated on

ЈоакимФест JoakimFest

JoakimFest, The 7th to 15th May 2011.

8th Festival of the best theatrical performances as per texts by domestic authors

JoakimrFest will be the 7th till the 15th of May in the Knjaževsko–srpski teatar from City of Kragujevac.
The Festival is named after Joakim Vujic (1772–1847), First Serbian Court Theater Director in Kragujevac 1835/36.
Knjaževsko–srpski teatar the regular host of Festival, organizer is the Direction of Festival and sponsor City of Kragujevac.

8. Фестивал најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора

ЈоакимФест се одржава сваке године од 7–15. маја у Крагујевцу, Књажевско–српском театру.
Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу (1772–1847), директору првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године.
Домаћин Фестивала је Књажевско–српски театар, организатор Дирекција Фестивала, а главни покровитељ Град Крагујевац.

  

ЈоакимФест JoakimFest

Posted on Updated on

City of Kragujevac
JoakimFest, The 7th to 15th May 2011.

8th Festival of the best theatrical performances as per texts by domestic authors

JoakimrFest will be the 7th till the 15th of May in the Knjaževsko–srpski teatar from City of Kragujevac.
The Festival is named after Joakim Vujic (1772–1847), First Serbian Court Theater Director in Kragujevac 1835/36.
Knjaževsko–srpski teatar the regular host of Festival, organizer is the Direction of Festival and sponsor City of Kragujevac.

8. Фестивал најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора

ЈоакимФест се одржава сваке године од 7–15. маја у Крагујевцу, Књажевско–српском театру.
Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу (1772–1847), директору првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године.
Домаћин Фестивала је Књажевско–српски театар, организатор Дирекција Фестивала, а главни покровитељ Град Крагујевац.

  

 

World Theatre Day Message 2011 by Jessica A. Kaahwa

Posted on Updated on

World Theatre Day was created by the International Theatre Institute in 1961 in order to celebrate theatre around the world. It is celebrated annually on the 27th of March by ITI Centres and the international theatre community. Various national and international theatre events are organized to mark this occasion and World Theatre Day is celebrated by ITI National Centres of which there are now almost 100 throughout the world.
This year, the celebration will take place at UNESCO on the 23rd of March, in the presence of the author of the message, Jessica Kaahwa from Uganda. This renowned playwright, actress, director, and theatre academic, representative of African theatre has been chosen by the members of the Executive Council of ITI to write the 2011 address and be the guest of honor of this special evening, where she will also present one of her plays, conceived for the event.

A Case for Theatre in Service of Humanity
Jessica A. Kaahwa, Uganda

Today’s gathering is a true reflection of the immense potential of theatre to mobilize communities and bridge the divides.
Have you ever imagined that theatre could be a powerful tool for peace and reconciliation? While nations spend colossal sums of money on peace-keeping missions in violent conflict areas of the world, little attention is given to theatre as a one-on-one alternative for conflict transformation and management. How can the citizens of mother-earth achieve universal peace when the instruments employed come from outside and seemingly repressive powers?
Theatre subtly permeates the human soul gripped by fear and suspicion, by altering the image of self – and opening a world of alternatives for the individual and hence the community. It can give meaning to daily realities while forestalling an uncertain future. It can engage in the politics of peoples’ situations in simple straightforward ways. Because it is inclusive, theatre can present an experience capable of transcending previously held misconceptions.
Additionally, theatre is a proven means of advocating and advancing ideas that we collectively hold and are willing to fight for when violated.
To anticipate a peaceful future, we must begin by using peaceful means that seek to understand, respect and recognize the contributions of every human being in the enterprise of harnessing peace. Theatre is that universal language by which we can advance messages of peace and reconciliation.
By actively engaging participants, theatre can bring many-a-soul to deconstruct previously held perceptions, and, in this way, gives an individual the chance of rebirth in order to make choices based on rediscovered knowledge and reality. For theatre to thrive, among other art forms, we must take the bold step forward by incorporating it into daily life, dealing with critical issues of conflict and peace.
In pursuance of social transformation and reformation of communities, theatre already exists in war-torn areas and among populations suffering from chronic poverty or disease. There are a growing number of success stories where theatre has been able to mobilize publics to build awareness and to assist post-war trauma victims. Cultural platforms such as the “International Theatre Institute” which aims at “consolidating peace and friendship between peoples” are
already in place.
It is therefore a travesty to keep quiet in times like ours, in the knowledge of the power of theatre, and let gun wielders and bomb launchers be the peacekeepers of our world. How can tools of alienation possibly double as instruments of peace and reconciliation?
I urge you on this World Theatre Day to ponder this prospect and to put theatre forth as a universal tool for dialogue, social transformation and reform. While the United Nations spends colossal amount of monies on peacekeeping missions around the world, through the use of arms, theatre is a spontaneous, human, less costly and by far a more powerful alternative.
While it may not be the only answer for bringing peace, theatre should surely be incorporated as an effective tool in peacekeeping missions.

Светски дан позоришта
27. март 2011. године
Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде.

Џесика Каува је редовни професор на Универзитету Макерере у Уганди. 2001. године је докторирала на теми из историје позоришта, теорије и критике на Универзитету Мариланд у Сједињеним америчким државама. Написала је преко петнаест драма за позориште, телевизију и радио. Режирала је и глумила у неколико својих драма. Њен редитељски опус укључује Краља Лира Виљема Шекспира и Мајку Храброст и њену децу Бертолда Брехта. Говори енглески, француски, свахили и већину Банту језика.

Позориште у служби човечанства

Данашње окупљање је истински одраз огромне моћи позоришта за мобилизацију заједница и премошћавање онога што нас раздваја.

Јесте ли икада помислили како би позориште могло да буде моћно оруђе за мир и помирење? И док нације троше огромне суме новца на мисије за одржавање мира у подручјима сукоба широм света, мало је пажње посвећено позоришту као директној алтернативи за трансформацију и контролисање сукоба. Како могу грађани мајке Земље постићи универзални мир када инструменти који се користе долазе од спољашних и очигледно репресивних снага?

Позориште суптилно прожима људску душу коју стежу страх и сумње, тако што мења слику о самоме себи и отвара један свет алтернатива за појединце, а тиме и за заједницу. Оно може дати смисао свакодневици, и у исто време осујетити несигурну будућност. Оно се може укључити у политичку ситуацију неког народа на једноставне и директне начине. Због тога што је инклузивно, позориште може представљати искуство које је у стању да трансцендира ранија погрешна схватања.

Осим тога, позориште је доказано средство заговарања и провлачења идеја које ми колективно поштујемо и спремни смо да се боримо за њих када се оскврнављују.

Како бисмо се припремили за мирну будућност, морамо кренути с употребом мирних средстава која теже ка разумевању, поштовању и препознавању доприноса сваког људског бића у том послу овладавања миром. Позориште је тај универзални језик помоћу кога можемо слати поруке мира и помирења.

Активним укључивањем учесника позориште може привући много душа како би се реконструисала претходно прихваћена схватања. На тај начин, оно пружа појединцу прилику новог рођења како би могао да доноси правилне изборе на поново откривеном знању и стварности. Да би позориште напредовало међу другим уметничким формама, морамо учинити храбри корак напред тако да га унесемо у свакодневни живот, бавећи се критичним проблемима сукоба и мира.

У свом спровођењу друштвених промена и реформација заједница, позориште већ постоји у подручјима раздираним ратом и унутар популација које пате од хроничног сиромаштва или болести. Све је већи број прича о успесима када је позоришту пошло за руком да мобилише јавност у изградњи свести и помогне жртвама са послератним траумама. Међународни позоришни институте већ спроводи културне плаатформе као што су консолидовање мира и пријатељство међу људима.

Лицемерно је ћутати у временима као што су наша, са сазнањем о моћи позоришта, и допустити да господари оружија и испаљивачи бомби буду они који одржавају мир у нашем свету. Како могу оруђа алијенације да имају и функцију инструмената мира и помирења?

Позивам вас да на овај Светски дан позоришта промислите о тој перспективи и узмете у обзир позориште као универзално оруђе за дијалог, друштвене промене и реформе. И док Уједињене нације троше огромне суме новца на мисије одржавања мира широм света кроз употребу оружја, позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива.

Иако позориште не мора бити једини одговор за доношење мира, оно би свакако требало да буде уведено као делотворно оруђе у мисијама одржавања мира.

Knjaževsko-srpski teatar

Posted on

КРАГУЈЕВАЦ///ШУМАДИЈА///СРБИЈА 
KRAGUJEVAC///ŠUMADIJA///SRBIJA 


Knjaževsko-srpski teatar est le théâtre serbe le plus ancien. Il est basé dedans Kragujevac, la quatrième plus grande ville de La Serbie. Le théâtre a été fondé dedans 1835 par Miloš Obrenović, Prince de la Serbie. Dans le moment où le théâtre a été fondé, Ville de Kragujevac était d’abord le capital de l’indépendant moderne La Serbie.

Knjaževsko-srpski teatar è il più vecchio teatro di Serbian. È basato dentro Kragujevac, la più grande città di quarto di La Serbia. Il teatro è stato fondato dentro 1835 da Miloš Obrenović, Principe della Serbia. Nel tempo in cui il teatro è stato fondato, Città di Kragujevac era in primo luogo il capitale del independent moderno La Serbia.

Knjaževsko-srpski teatar é o theatre o mais velho de Serbian. É baseado dentro Kragujevac, a quarta cidade a maior de Serbia. O theatre foi fundado dentro 1835 por Miloš Obrenović, Príncipe de Serbia. No tempo em que o theatre foi fundado, Cidade de Kragujevac era primeiramente o capital do independent moderno Serbia.
Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Το θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835 από Miloš Obrenović, Πρίγκηπας της Σερβίας. Στο χρόνο όταν ιδρύθηκε το θέατρο, Πόλη Kragujevac ήταν πρώτο κεφάλαιο του σύγχρονου ανεξάρτητου Σερβία.
Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. El teatro fue fundado adentro 1835 por Miloš Obrenović, Príncipe de Serbia. En el tiempo en que el teatro fue fundado, Ciudad de Kragujevac estaba primero el capital de la independiente moderna Serbia.
Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater. Es basiert innen Kragujevac, die vierte größte Stadt von Serbien. Das Theater wurde innen gegründet 1835 durch Miloš Obrenović, Prinz von Serbien. In der Zeit, als Theater gegründet wurde, Stadt von Kragujevac zuerst war Kapital des modernen Unabhängigen Serbien.
Knjaževsko-srpski teatar 是最舊的塞爾維亞人劇院。 它根據 Kragujevac第四大城市 塞爾維亞. 劇院被創辦了 1835Miloš Obrenović, 塞爾維亞的王子. 在時候,當劇院被創辦了, 市Kragujevac 首先是現代獨立的資本 塞爾維亞.
Knjaževsko-srpski teatar 가장 오래된 Serbian 극장이다. 그것은 안으로 근거한다 Kragujevac, 네 번째로 큰 도시의 세르비아. 극장은 안으로 설립되었다 1835 에 의하여 Miloš Obrenović, 세르비아의 황태자. 극장이 설립된 시간에서, Kragujevac 시 현대 independent의 자본은 첫째로 이었다 세르비아.
Knjaževsko-Srpski teatar は)最も古いセルビアの劇場である。 それは基づいている Kragujevac、4番目に大きい都市の セルビア. 劇場は創設された 1835 によって Miloš Obrenović, セルビアの王子. 劇場が創設された時間、 Kragujevac市 現代独立者の首都は最初にあった セルビア.
Knjaževsko-Srpski teatar [نجفسكو-سربسكي] [تتر]  القديمة [سربين] ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.