Аутор: МИЉКОВИЋ ЗОРАН
ЗА КРАЈ СЕЗОНЕ ГОСТОВАЊЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ
Књажевско-српски театар у суботу, 23. јуна у 20.30 часова гостовањем представе „Врапчић“ на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду завршава још једну успешну сезону.
Позоришну сезону 2017/18. обележиле су премијере представа „Четири брата“, „Џаст мерид“, „Боинг боинг“ и „Двеста“, али и гостовања, учешћа на фестивалима, фестивалске награде и, пре свега, посвећена позоришна публика која нас је инспирисала, подржавала и пропратила до последње представе.
У протеклој сезони је одржан и Дванаести ЈоакимИнтерФест чија је тема „Океан театар“ окупила значајне позоришне представе из земље и иностранства.
На Фестивалу „Ристо Шишков“ у Македонији наши глумци су освојили три награде – Исидора Рајковић, Здравко Малетић и Иван Видосављевић за улоге остварене у представи “Опет плаче, ал сад од среће“, у Русији на фестивалу „Мост пријатељства“ додељена је награда Сањи Матејић, на 54. Фестивалу „Јоаким Вујић“ награду је освојио Здравко Малетић, у Бугарској на Фестивалу малих форми победила је представа „Четири брата“ а Здравку Малетићу је додељена награда за најбољег глумца.
Књажевско-српски театар, на крају позоришне сезоне 2017/18, има потребу да се најсрдачније захвали свим појединцима, медијима и институцијама који су допринели да и у протеклој сезони остваримо значајне уметничке резултате.
ЗДРАВКО МАЛЕТИЋ НАГРАЂЕН ЗА НАЈБОЉЕ ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ
54. Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“
Крагујевац, 14. мај 2018. године www.joakimvujic.com
На управо завршеном 54. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ чији је домаћин био Нови Пазар, глумцу Књажевско-српског театра Здравку Малетићу за улогу Мирослава у представи „4 брата“ додељена је једна од 4 равноправне глумачке награде. За глумачка остварења, поред Малетића, награђени су и актери представе Шабачког позоришта „Рубиште“ Милица Јаневски, Кристина Пајкић и Слободан Петрановић.
Представа „Рубиште“ по тексту Нинослава Ђорђевића у режији Кокана Младеновића и у извођењу ансамбла Шабачког позоришта проглашена је за најбољу представу 54. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.
Награду за најбољу представу доделио им је стручни жири, у саставу редитељка Ђуђра Тешић, глумац Александар Гајин и драматург Спасоје Ж. Миловановић, као и Округли сто публике, док је Младеновић прогалшен најбољим редитељем.
НАШ РЕПЕРТОАР мај 2018.
www.joakimvujic.com Улазнице можете резервисати на билетарници сваког дана од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63
ЧЕТИРИ БРАТА НА ФЕСТИВАЛУ ЈОАКИМ ВУЈИЋ
Крагујевачки Књажевско-српски театар наступа на овогодишњим Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ са представом „Четири брата“, праизведбом текста аутора Радована Тишме у режији Драгана Јаковљевића, саопштио је селектор фестивала, позоришни критичар Александар Милосављевић.
У свом образложењу, Милосављевић је за представу Књажевско-српског театра написао следеће:
„Крагујевачка представа је пример редитељски и глумачки ваљано прочитаног драмског предлошка, комада који само донекле припада току српске руралне драмске традиције, а заправо оштро засеца у све елементе друштвене структуре овдашње стварности и на примеру једне породице указујући на узроке суштине нелагодности коју осећамо живећи у овој држави. Истовремено, пробијајући се кроз општа места која су одавно означена као усуд одређен нашим менталитетом, редитељ и глумци следе писца и на том трагу успевају да иза дебелих наслага онога што најчешће дефинишемо појмом отуђености, откривају трагове људскости која је оделала свим искушењима савременог живота.“
У наставку образложења, Милосављевић примећује да су се у његовом избору нашле „инсценације чак четири драмска дела савремених домаћих аутора“ што сведочи „о одлуци не малог броја овдашњих театара да своје сцене отворе за дела домаћих писаца, што је изузетно похвално“.
За овогодишње Сусрете професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ селектор Милосављевић изабрао је за такмичарски део седам представа, а сем крагујевачке представе, на „Јоакиму“ ће наступити и: Регионално позориште Нови Пазар („Жак и његов господар“ Милана Кундере у режији Давида Алића), Драма српског Народног позоришта у Приштини, са седиштем у Грачаници („ЛИФТ – Слободан шоу“ Јелене Богавац у режији Ненада Тодоровића), Народно позориште из Ужица („Сведобро“ Стевана Вранеша у режији Немање Ранковића), Пулс театар из Лазаревца („Дом Бернарде Албе“ Лорке у режији Бојане Лазић), Шабачко позориште („Рубиште“ Нинослава Ђорђевића у режији Кокана Младеновића) и Позориште „Бора Станковић“ из Врања („Кеплер 258б“ Тијане Грумић у режији Југа Ђорђевића).
Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ одржавају се од 1965. године, у мају месецу, сваке године у другом граду, а организују их тамошња позоришта. Ове године, 54. по реду Сусрети, одржавају се у Новом Пазару.
БОЛНИ УМЕТНИЧКИ ЕПИЛОГ О представи Двеста Књажевско-српског театра
Неуобичајена драмска представа Двеста, коју су приказали драматурзи (аутор Петар Михајловић и режисер Јовица Павић), глумачки ансамбл и остали творци из Књажевско-српског театра, уметничко је сведочење о породици која опстаје у различитим друштвеним системима и под разним властодршцима.
Драматизацији збиље пришли су аутори без предрасуда, истинито понирући укрштеном визуром у истости и другости, садашњицу и ондашњицу, нас и њих, до тамо, да би одговорили какви смо људи између онога што је било, што јесте и што ће бити. У представи Двеста драматурзи терминирају карактерологију рајана и динарида, чије се намере добра изврћу у зло, од коца до гнилих баштина и неке, још, (!) празне руке. У временску даљину упарађени су градитељи који се могу опазити као изругице, или „едуковање” као поган на наше разе неума, а још, лопатање као грађење, рушење или бацање дима и прашине, колико сами себи толико и омлађеним нараштајима од стране колона и политичара.
Али, упитаност драматурга о слободи, смислу живота, смрти и реда у трајању и сазревању „беле деце”, на сцени и украсу света, а окружене дрогом, развратом и државном принудом коју освајају и за коју се убијају они који се у представи показују као ишчашени или покајници, а у збиљи као ријалити припадници, овде и онамо, остаје за одгонетање.
Пет прича, од којих је свака драмски сказ, сведеним дијалозима, а јасних појмовних значења и у корелацији са радњом, испуњеном ефектима и музиком, игром и сценском целином, донела је уиграна екипа, чији су појединачни ликови костимима и шминком, уз коришћење сценских детаља и врло упечатљивих покрета, заумљених, зачудних и накарадних. Та искошеност ликова, социјалних слојева, ситуација, амбијената, доводи до јаких чулних надражаја, тешких емоција, болног размишљања и биолошког немира о одмаздама и смакнућима, због различитости у понашању и избору, или кајању за учињено или посведочено зло, тровања и деградације породице и друштва, што је повезало „густу” сцену и дворану, глумце и гледаоце: пажњом и игром трајања 160 минута.
А шта ће рећи деца кад аутор изостави наравоученије о добру и злу, она прерасту лепоту и нежност детињства, а не савладају зло у одраслима? У свим условима представа Двеста, ма колико тешка и потресна, надреална и ојачана имагинативним слојевитим сликама заслужује да буде на многим сценама, а има високе оцене гледалаца на овој (1835), у престоном граду коме је посвећена за два века опстајања.
Живота Пушкин Марковић
