Аутор: МИЉКОВИЋ ЗОРАН
Дигитализацијa у најстаријем позоришту у Србији
Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије Књажевско-српски театар је отпочео са реализацијом пројекта Дигитализацијa у најстаријем позоришту у Србији чији је циљ да се слике и снимци више од 50 представа нашег позоришта које су се чувале не филму дигитализују и учине преко сајта Књажевско-српског театра доступне јавности. Архивирање позоришних представа у електронској форми значи осавремењавање интерне евиденције и документације крагујевачког театра.У процесу дигитализације, снимци представа и фотографије из представа су обрађене и добиле су максимум у погледу квалитета слике и тона, што је изузетно важно, како би се културно наслеђе сачувало и презентовало у најбољем могућем светлу. Електронска база података, једном постављена на прави начин даће добру основу за складиштење свих наредних представа и друге релевантне позоришне документације. Позоришним критичарима, историчарима, истраживачима и другима, који се баве изучавањем феномена театра, такође је сада доступна и приступачна на једном месту обједињена и савременим медијима прилагођена позоришна продукција најстаријег позоришта у Србији.
РЕПЕРТОАР – децембар 2018.
РЕПЕРТОАР – децембар 2018.
Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63
Репертоар – децембар 2018.
„Четири брата“ у Битеф театру
Наш Театар са представом „Четири брата“ Радована Тишме у режији Драгана Јаковљевића у уторак, 27. новембра гостује у Битеф театру са почетком у 20 часова. Гостовање крагујевачког Театра у Београду је организовано у оквиру манифестације „Крагујевац у Београду“. Представа је учествовала и награђивана на позоришним фестивалима Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ и Фестивалу малих позоришних форми у бугарском граду Враца. Глумачки ансамбл чине Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Драган Стокић и Ненад Вулевић, сценски дизајн потписује Ана Колбјанова, костимографкиња је Јелена Јањатовић, а композитор Драгослав Танасковић Трнда.
Удружења Крагујевчана у Београду, уз подршку Града Крагујевца, током октобра и новембра у оквиру обележавања 200 година од како је Крагујевац проглашен за прву престоницу модерне Србије и 20 година свог постојања, организује серију догађања под заједничким именом „Крагујевац у Београду“: промоцију фотомонографије „Шумадија и Поморавље – Душа Србије“; наступ Академског оркестра акордеониста (Коларац); изложбу посвећену једном од глумачких великана Крагујевца Љубомиру Убавкићу – Пендули; представу Књажевско- српског театра „Џаст мерид“ (Сцена „Раша Плаовић Народног позоришта), представљање књиге „Надежда Петровић, сликарка, болничарка у три рата“ ауторке Војиславе Латковић, освајача прве награде за ову књигу на конкурсу Фондације „Драгојло Дудић“.
У уторак 27. новембра Театар поново гостује у Београду, сада у Битеф театру, са представом „Четири брата“, а 29. новембра биће представљена књига и филм „Маратонац“ о Горану Николићу, слабовидој особи из Крагујевца који је поставио Гинисов рекорд у броју узастопних (10 дана) истрчаних маратона (по 42км), у жељи да скрене пажњу домаће и светске јавности на положај особа са хендикепом.
Књажевско-српски театар у Београду – изложба и представа
У просторијама Удружења Крагујевчана у Београду 14. новембра у 19 часова отворена је изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули. Изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде али открива тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.
Изложбу је отворила и своја сећања изнела најстарија позоришна глумица у Србији госпођа Бранка Ћосић Веселиновић, која у здрављу и весељу корача 101. годином. На отварању су говорили Зоран Матовић, председник УО Удружења Крагујевчана у Београду, Марко Мисирача, редитељ и један од аутора изложбе и Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра.
Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ биће отворена до краја ове године у просторијама Удружења Крагујевчана, Деспота Стефана 12.
Исте вечери на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду изведена је представа „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића.
Изложба „Свака лудост беше ми играчка“
Књажевско-српски театар гостује у Београду
У среду, 14. новембра у 19 часова у просторијама Удружења крагујевчана у Београду, Деспота Стефана 12, биће отворена изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули.
Ова изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде. Аутори изложбе “Свака лудост беше ми играчка“, Ана Колбјанова, Милена Вучковић и Марко Мисирача, желели су да се изложбом открије тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.
Комедија „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића гостује истог дана у Народном позоришту у Београду на сцени „Раша Плаовић“ са почетком у 20.30 часова.
Представа је премијерно изведена у Књажевско-српском театру 30. новембра 2017. године. Глумачки ансамбл чине Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Марина Стојановић и Александар Милојевић.
„Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију… и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове… или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује… да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница… економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта… рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира – зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер „ако није добро, то онда и није крај“.“
Дуња Петровић, ауторка текстa
Љубомир Убавкић Пендула
РЕПЕРТОАР – НОВЕМБАР 2018.
Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63, 065 33 58 245.
Награде 13. Јоакиминтерфеста
Проглашењем најбољих представа и доделом награда, у Крагујевцу се данас завршава 13. Међународни позоришни фестивал, Јоакиминтерфест. У част награђених биће изведена представа „Моја ти“ која је рађена у копродукцији Атељеа 212 и Стеријиног позорја. На фестивалу је учествовало шест позоришта из Русије, Словеније, САД, Хрватске, Републике Српске (БиХ) и Србије.
Одлуке жирија 13. ЈоакимИнтерФеста
У једној необичној селекцији жири у саставу: Ивана Вујић, редитељка, Зијах Соколовић, глумац и Јелена Јањатовић, костимографкиња, донео је једногласну одлуку да додели награде:
– Јоакимова награда за глуму додељује се Борису Каваци у представи „Задње луне” – као високо прецизна, енергетски изузетна улога Оца.
– Јоакимову награду за глуму равноправно деле Борко Перић за улогу Вјекослава Краља и Ана Марас Хармандер за улогу Маје Самарџић у представи „Устав Републике Хрватске” – веома успешно моделирање ликова са јасно израженим променама.
– Јоакимова специјална награда додељује се за глуму додељује се Љубиши Савановићу за улогу Ивана Вуковића у представи „Сабирни центар” – концентрисан, једноставан, истинит као син.
– Јоакимова награда за визуелност додељује се представи „Задње луне” – Бекетовски снажна, сведена, прецизна.
– Јоакимова награда за режију додељује се Душану Млакару за представу „Задње луне” – изузетна анатомија старења и смрти.
– Јоакимова награда за најбољу представу додељује се представи „Устав Републике Хрватске” – жанровски комплексна представа о мржњи и љубави.
– Јоакимова награда публике за најбољу представу додељује се представци „Сабирни центар” у извођењу Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке и Позоришта Приједор БиХ у режији Марка Мисираче са просечном оценом 4, 96.
У Крагујевцу, дана 14. октобра 2018. године
