Pozoriste
250 година од рођења Јоакима Вујића
Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пејруз или Великодушије једне дивје, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар.
Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.
PREMIJERA U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU
Druga premijera ove sezone u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena u utorak, 6. novembra na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Reč je o komadu engleskog autora D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” (u originalu „Moja romantična komedija”), režija, adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike Slađana Kilibarda.
U podeli igraju kragujevački glumci Miloš Krstović (igra ulogu Toma), Isidora Rajković (Ejmi), Katarina Mitrović (Saša) i Dušan Stanikić (Kalvin), kao i njihova mlada koleginica „gostujuća” glumica iz Beograda Nađa Maršićević koja tumači lik Alison.
Komad je preveo naš poznati prevodilac Đorđe Krivokapić, a na spisku saradnika Slađane Kilibarde nalaze se još Saša Đorđević (asistent scenografije), kostimograf Jelena Janjatović i stručnjak za scenski pokret Nebojša Gromilić.
Kragujevačka publika imala je nedavno prilike da se upozna sa rediteljskim radom Slađane Kilibarde, prvo na „Joakimovim danima” kada je izvedena njena predstava „Pišonja i Žuga” i na nedavno završenom 7. JoakimInterFestu „Ne mo’š pobeć’ od nedelje”, obe u izvođenju glumačkog ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina.
MAMA: A zašto ste raskinuli?
TOM: ZBOG BRZOG TEMPA MODERNOG ŽIVOTA!!!!!
Trenutno interplanetarni hit „Somebody That Used To Know” australijskog pevača Gotyea (i pevačice Kimbre), bio je inicijalna kapisla za „plovidbu” kroz ovaj naoko jednostavan, ali značenjski i strukturalno veoma usložnjen dramski tekst mladog škotskog dramatičara D.C. Jacksona. Iako označen kao komedija, za mene je kao redatelja pri prvom čitanju imao i snažnu dramsku strukturu, čak pomalo i neke elemente melodrame, tako da sam u radu s glumcima, uz suptilni pristup komici ovog teksta, pokušala da unesem i moje lične stavove o tome na koji način i kako se u današnjem vremenu doživljava LJUBAV, kako žive mladi ljudi vezani za par punktova oko kojih se odvija njihova egzistencija, koliko smo barijerama (koje izgledaju poput stubića u nekom muzeju ili na crvenom tepihu) odvojeni jedni od drugih, kako percipiramo naše roditelje (ili oni nas) i kako tretiramo pitanje vlastitog roditeljstva tj. činjenice da jednog dana (možda) treba da postanemo roditelji, ne samo da bi produžili vrstu, već i obogatili svoje tehnološkim dostignućima i opštim otuđenjem ISPRAŽNJENE ŽIVOTE.
Slađana Kilibarda, režija, adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike
D. C. Džekson
Mladi škotski dramski pisac koji živi i radi u Glazgovu. Njegova prva celovečernja drama „Zid” imala je praizvedbu u „Tron” teatru u Glazgovu i bila je nominovana za više nagrada među kojima je bila i nagrada za „Najbolju novu dramu”.
Godine 2010. dobio je nagradu za najboljeg novog škotskog dramskog pisca. Praizvedba njegovog komada „Moja romantična istorija” („Moje bivše, moji bivši”) bila je 5. avgusta 2010. godine na Festivalu u Edinburgu. Ovu svoju komediju sam Džekson je prilagodio i dramatizovao za izvođenje na 4. Kanalu BBC radija. Osim u Škotskoj ova drama izvođena je po čitavoj Britaniji, Austriji, Sloveniji, Švedskoj i mnogim drugim zemljama.
Trenutno je aktuelna njegova – modernizovana verzija „Figarove ženidbe” koja se igra u Edinburgu.
Slađana Kilibarda
Rođena je u Zagrebu. Nakon gimnazije diplomirala je na zagrebačkom PMF-u biologiju, radila je kao srednjoškolski profesor i bavila se dramskom pedagogijom.
Godine 1999. upisuje pozorišnu režiju na FDU u Beogradu, u klasi profesora Egona Savina i Ivane Vujić (asistent Dušan Petrović), gde je i diplomirala. Bavila se suvremenim plesom, a od 1995. godine članica je Zagrebačkog glumačkog studija u kome se, uz pomoć braće Vajevec, upoznaje sa glumačkom metodom Leea Strasberga (razni seminari u Grožnjanu, Lošinju, Ljubljani i Zagrebu).
Bila je asistent režije na deset predstava u Srbiji i Hrvatskoj, lektor na filmu i u pozorištu, a krajem 2008. godine režirala je 15 epizoda humorističke serije „ZAUVEK MLAD” produkcijske kuće NIRA.
Za RADIO BEOGRAD režirala je ukupno sedam radio drama. Pisala je za pozorišne časopise SCENA i TEATRON.
Samostalne režije:
– Alfred Brust: Vukovi (ispit treće godine na FDU) oktobar 2002. Predstava igrala u Narodnom pozorištu u Beogradu. Gostovala 2003. godine na Međunarodnom studentskom festivalu TEST 4 (kazalište ITD.) u Zagrebu
– Dušan Cvetić: Priča o Džipsiju Trolmanu, Atelje 212, premijera: 10. april 2004. godine (ekranizacija RTS/ TV TEATAR)
Maja Pelević: Ler, Narodno pozorište/ kazalište/ Népszínház, Subotica, premijera: 11. marta 2005. godine
– Iva Modli: Savršeni superheroj, Kerempuh, Zagreb, premijera: 11. marta 2006. godine (kazališni festival Bjelovar BOK)
– Pjer Marivo: Rasprava i tako te stvari , SNP, Novi Sad, premijera: 15. decembar 2006. godine (prema časopisu za kulturu BESTSELER uvrštena u pet najboljih predstava u sezoni 2006/2007)
– Dora Delbianco: Epitaf, BNP, Zenica, premijera: 1. decembar 2007. (festival MOSTARSKA LISKA 2008/Haris Burina – nagrada za najbolju glumačku ulogu festivala, festival BIHAĆKO LJETO 2008. godine)
– Hasan Džafić: Nevakat (Derviš Sušić),BNP, Zenica, premijera: 31. maj 2008. godine (7. festival BH drame Zenica 2008. godine – nagrade: najbolji kostim, najbolji scenski pokret, 28. pozorišne/kazališne igre Jajce/ 6-13. juna 2009. godine – nagrade: najbolja predstava, najbolji glumac, najbolja mlada glumica)
– Theresia Walser: Monsun u aprilu, Narodno pozorište, Beograd, režija javnog čitanja, premijera: 10. april 2009. godine
– Petar Mihajlović: Radnička hronika, Narodno pozorište, Beograd, režija javnog čitanja, premijera: 5. april 2010. godine
– Vladimir Đurđević : Zbogom žohari ili Balada o Pišonji i Žugi, NP „ Toša Jovanović”, Zrenjanin, premijera: 20. novembar 2010. godine
(61. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA VOJVODINE – nagrade : najbolji mladi glumac(Ivan Đorđević), najbolja epizodna ženska uloga(Edit Tot), najbolja scenografija (Slađana Kilibarda i Zorana Petrov); Nagrada za najbolju predstavu festival „Teatar na pravom putu” Šabac, oktobar 2011. godine; godišnja nagrada za izuzetan doprinos razvoju pozorišnog stvaralaštva, Dan pozorišta „Toša Jovanović”, 2011. godine GLUMBAL FESTIVAL, NIŠ 2011. godine. Ivan Đorđević, nagrada za najboljeg mladog glumca u predstavi „ZBOGOM ŽOHARI”.
– Tena Štivičić : „Ne mo’š pobeć’ od nedelje”, NP „Toša Jovanović“ Zrenjanin, premijera 15. oktobar 2011. godine ( 10. TKT FEST Tuzla 2012. godine/ NAJBOLJA PREDSTAVA FESTIVALA ; 7. Međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest, 7-16. oktobra 2012. godine Kragujevac)
– Melina Pota Koljević: „Važne stvari”, (dečija predstava po priči Frana Levstika „Gdo je Vidku naredio srajčico”, NP „Toša Jovanović” Zrenjanin, premijera 19. januar 2012. godine( 12. Međunarodni festival pozorišta za djecu, 6-11. oktobra 2012., Banja Luka).
Od marta 2011. godine obavlja funkciju umetničkog savetnika u NP „Toša Jovanović” Zrenjanin.
Serbian president attends Indian dance show
KRAGUJEVAC – Knjaževsko-srpski teatar
Serbian President Tomislav Nikolic and Indian Ambassador in Serbia Nengcha Lhouvum attended a performance by the famous Indian dance company Katak in the Knjazevsko-srpski teatar (Serbian Principal Theatre) in Kragujevac, central Serbia, late on Wednesday.
Pointing out that Serbia and India will continue developing their cooperation in the future, Nikolic told reporters that India and many other countries in the Far East nurture their tradition, history and culture through their everyday life. People in Serbia will also dance the traditional dances and sing folk songs, but it is completely different in India because the people of India nurture this as part of their tradition while we tend to forget our heritage a bit, Nikolic said after his visit to the theatre with his wife Dragica.
Underscoring that the show performed late on Wednesday presented one of the oldest Indian dances, the Indian ambassador noted that the dance is several thousand years old. This is not a special commitment to tradition and culture, this is a way of life in India, Lhouvum said and noted that the people of India nurture their heritage through everyday life and traditions.
The Indian dance show performed in the theatre tells of ancient goddesses and it was inspired by the writings from Rig-Veda, one of the oldest texts in history to mention ancient Indian gods. The dance show consists of six pieces, each of which is devoted to one of the goddesses.
The choreographer of the dance company and the main performer is Sharmistha Mukherjee, a famous Indian classical dancer. Before its performance in Kragujevac, the Indian dance company presented their show in Belgrade and Novi Sad, and in the past it visited many other countries like the U.S., Germany, Venezuela and China.
Serbian president attends Indian dance show | Vesti |
Књажевско-српски театар 
You must be logged in to post a comment.