КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР — XII Међунардни позоришни фестивал комедије Мостарска лиска

Source: www.joakimvujic.com

Са представом Преваранти у сукњи Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића Књажевско-српски театар у суботу, 25. априла   учествује у званичној конкуренцији XII Међунардног позоришног фестивала комедијеМостарска лиска. Поред крагујевачког театра на овој позоришној смотри представиће се и позоришта из Загреба Сарајева, Бања Луке, Мостара и Тузле.

Трочлани жири који чине познати босанскохерцеговачки глумци Јасна Жалица, Татјана Шојић и Адмир Гламочак одлучиваће о наградама Мала и Велика лиска које се додељују за најбољу представу, глумца, глумицу, младог глумца. А мостарска позоришна публика ће такође доделити награду за најбољу представу. 

Већ следеће вечери Књажевско-српски театар представу Преваранти у сукњи изводи на сцени Културног центра у Источном Сарајеву.

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

РЕПЕРТОАР ЗА МАЈ 2015. ГОДИНЕ

A32322repertoar (1)

РЕПЕРТОАР ЗА МАЈ 2015. ГОДИНЕ
Уторак, 5. мај 20.00
ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО – премијера
Среда, 6. мај 18.30 и 19.00 Театар на отвореном
Концерт поводом Дана града – КСТ БЕНД
Стото извођење – ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Петак, 8. мај 20.00
ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО – реприза
Субота, 9. мај 20.00
ДО ГОЛЕ КОЖЕ
Четвртак, 14. мај 20.00
ПРИНЦИП СУПЕРСТАР (МЕСЕЧАРИ)
Петак, 15. мај 20.00
ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ
Субота, 16. мај 20.00
ХЛАДЊАЧА ЗА СЛАДОЛЕД
Петак, 22. мај 20.00
МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Среда, 27. мај 20.00
ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ
Четвртак, 28. мај 20.00
ЗЕЛЕНИ ЗРАЦИ
Петак, 29. мај 20.00
ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО – реприза

Source: www.joakimvujic.com

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ НАГРАДА НА ДАНИМА КОМЕДИЈЕ

Source: www.joakimvujic.com

Посебна награда додељена на 44. Данима комедије у Јагодини

На затварању овогодишњих 44. „Дана комедије” у Јагодини Књажевско-српски театар је добио „Посебно признање”.
По речима уметничког директора Дана комедије Добрице Милићевића, ова посебна награда додељује се најстаријем позоришту у Србији, Књажевско-српском театру из Крагујевца за дугогодишњу сарадњу и постигнуте резултате на овом фестивалу.
Наше позориште је више пута и то са великим успехом, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, учествовало на највећој смотри смеха у Србији и побеђивало на јагодинским „Данима комедије”. Бројни глумци Театра окитили су се значајним признањем „Златног ђурана”, попут првака драме ансамбла крагујевачког, Књажевско-српског театра, Љубомира Убавкића Пендуле (добитник „Златног ћурана” за животно дело), Мирка Бабића и других.
У име куће на затварању „Дана комедије” ово признање је примио директор Театра мр Војо Лучић: Ову награду доживљавамо као признање нашем Театру за успехе у његовим „златним данима”, али и као подршку кући и подстрек за даља учешћа на фестивалу, изјавио је Лучић, подсетивши да је после пуне 23 године паузе КСТ у последње три године два пута учествовао у званичном програму смотре са представама „До голе коже” (2013) и „Моје бивше и моји бивши” (2014).
И Лучић и његов колега – уметнички директор „Дана комедије” Милићевић, сложили су се приликом доделе награде да се Театар тим „учешћима вратио на место које му и припада и да је веома радо виђен гост ове престижне смотре”.

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ | Muzej Pozorisne umetnosti

Четвртак, 26. март 2015. у 19:00 отварање изложбе
180 година Књажевско српског театра Крагујевац
Аутор изложбе Биљана Остојић, кустос

Source: mpus.org.rs

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

Репертоар за април 2015. године

Source: www.joakimvujic.com

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

PORUKA KŠIŠTOFA VARLIKOVSKOG POVODOM SVETSKOG DANA POZORIŠTA 2015.

Source: PORUKA KŠIŠTOFA VARLIKOVSKOG POVODOM SVETSKOG DANA POZORIŠTA 2015.

Warlikowski27. marta kragujevački Teatar obeležava Svetski dan pozorišta kada će na Sceni „Joakim Vujić“ biti izvedena predstava Harper Li „Ubiti pticu rugalicu“ u režiji Nebojše Bradića i pročitana tradicionalna međunarodna poruka.
Svetski dan pozorišta se na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961. godine  obeležava širom sveta. Na taj dan pozorišni poslenici organizuju razne pozorišne manifestacije na kojima se tradiciopnalno čita međunarodna poruka koju, na poziv Međunarodnog pozorišnog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962. Ove godine poruku je napisao poljski pozorišni i operski reditelj  Kšištof Varlikovski.

PORUKA KŠIŠTOFA VARLIKOVSKOG POVODOM SVETSKOG DANA POZORIŠTA 2015.

Pozorišne pregaoce najlakše pronalazimo van pozorišta. To su obično oni koji pozorište ne koriste kao mašinu za reprodukovanje klišea i konvencija. Oni pronalaze pulsirajuće izvore i žive tokove reka koji prividno zaobilaze pozorišne dvorane gde se svakodnevno okupljaju legije ljudi u nastojanjima da podražavaju nekakve svetove. Imitiramo, umesto da stvaramo vlastite svetove koji treba da su fokusirani, čak i da zavise od debate sa publikom i njenih reakcija; ti svetovi protiču skriveni a pozorište jedino ima moć da ih otkrije. Takve vodiče nalazim uglavnom u prozi. Stalno i svakodnevno razmišljam o piscima koji su, pre stotinak godina, proročki, iako oprezno, opisali sumrak evropskih bogova kοji je našu civilizaciju ostavio u tami, do danas nerazjašnjenoj. Mislim na Franca Kafku, Tomasa Mana i Marsela Prusta. Danas bih ovoj grupi proroka dodao i Džona Maksvela Kucija.
Njihovo zajedničko osećanje nebranjenog kraja sveta, ne planete, već modela međuljudskih odnosa, poredaka i pobune, sada nas snažno prati. Nas, koji živimo posle završetka sveta. Nasuprot kriminalu i konfliktima koji se razbuktavaju sve više i više da ni sveprisutni mediji sa njima ne drže korak. Ali ovi požari brzo postaju dosadni, neopozivo nestaju iz medijskih izveštaja, a mi ostajemo bespomoćni, prestravljeni, opkoljeni. Više ne uspevamo da gradimo kule, a zidine, kοje tvrdoglavo podižemo, ne brane nas ni od čega, naprotiv, same traže zaštitu i brigu trošeći najveći deo naše životne energije. A mi nemamo snage ni da pokušamo da vidimo šta je iza kapije, iza zida. I samo zbog toga treba da postoji pozorište i u tome da traži svoju moć. Da zaviruje tamo gde je gledanje zabranjeno.
„Predanje pokušava da objasni neobjašnjivo. Pošto ono proističe iz istinite podloge, mora u neobjašnjivom i okončati“ – reči koje je Kafka uzdigao do metamorfoze predanja o Prometeju snažno se odnose na to kakvo pozorište treba da bude i takvom pozorištu, koje treba da ima početak u dubini istine i da pronalazi kraj u svim njegovim delatnicima, onima na sceni i onima u publici, čestitam svim srcem.

KŠIŠTOF VARLIKOVSKI – biografija

Kšištof Varlikovski, rođen 1962. godine u Ščećinu, jedan je od najzanimljivijih poljskih pozorišnih i operskih reditelja. Do ovog trenutka realizovao je oko četrdeset predstava i dvadeset opera, kako na scenama u Poljskoj, tako i u inostranstvu. Ovaj istaknuti reditelj dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i Zlatnog Jorika, Nagrade Konrada Svinarskog za najboljeg reditelja, nagradu Ministra kulture i narodne baštine za predstavu (A)pollonia, evropske nagrade Nova pozorišna stvarnost koja mu je dodeljena 2008. godine u Solunu za inovativnost u pozorišnoj umetnosti. Varlikovski je 2003. godine takođe dobio prestižnu nagradu iz oblasti kulture – Pasoš nedeljnika Politika za „vraćanje vere u umetničku i etičku misiju pozorišta“, a godinu dana kasnije i Diplomu Ministarstva inostranih poslova za izvanredne zasluge u promociji Poljske u svetu.
Studirao je istoriju, romanistiku i filozofiju na Jagjelonskom univerzitetu u Krakovu, a pohađao je i seminar iz antičkog pozorišta na Praktičnoj školi visokih studija (École Pratique des Hautes Études) u Parizu. Na Sorboni je studirao filozofiju, francusku književnost i jezike. Nakon povratka, stekao je diplomu reditelja u Državnoj visokoj pozorišnoj školi u Krakovu, gde je u periodu od 1989. do 1993. godine studirao pod mentorstvom Kristijana Lupe.
Svojim učiteljem Varlikovski smatra pre svega Šekspira, poštujući ga, pored ostalog, zbog njegovog odbijanja da čini kompromise. To se ogleda u inscenacijama Varlikovskog, čiji priličan deo čine dela engleskog pisca. Vredne pomena suHamlet, realizovan u Dramskoj školi Beit Zvi u Tel Avivu (1997), Ukroćena goropad u Dramskom pozorištu u Varšavi (1998), Bogojavljenska noć u Državnom pozorištu u Štutgartu (1999), Oluja u Pozorištu raznolikosti u Varšavi (2003), San letnje noći u Nacionalnom pozorištu u Nici (2003), kao i Magbet postavljen u Državnom pozorištu u Hanoveru (2004). Takođe, poseban izvor inspiracija za njega predstavljaju Biblija i antičko doba. Ta fascinacija rezultirala je postavkom Sofokleove Elektre u Dramskom pozorištu u Varšavi (1997) i Euripidovih Bahantkinja u Pozorištu raznolikosti (2001).
Varlikovski, međutim, ne izbegava ni savremene dramske pisce. 2001. godine inscenirao je dramu Očišćeni Sare Kejn. Smatra se da je postavkom te potresne priče o usamljenosti i potrebi za ljubavlju dostigao umetničko savršenstvo, a i formirao sopstveni stil. Predstava je je bila gost 38. BITEF-a u Beogradu 2004. godine. Od savremenih dramskih dela Varlikovski se prihvatio inscenacije drama Krum Hanoha Levina u Pozorištu raznolikosti u koprodukciji sa Starim pozorištem u Krakovu (2005) i Anđeli u Americi Tonija Kušnera u Pozorištu raznolikosti (2007).
Kao operski reditelj debitovao je 2000. godine kamernom jednočinkom Muzički program/Muzički kurs Roksane Panufnjik. Od tog vremena režira opere na najvećim scenama Evrope.
Proničući u tamne tajne postojanja, ovaj reditelj se često služi drastičnim sredstvima. Važi za scenskog provokatora, čiji komadi jedne uznemiruju, a druge oduševljavaju. Bavi se temama različitosti i izopštavanja, govoreći istovremeno o potrebi za saosećanjem i razumevanjem drugog.
Od 1999. godine Varlikovski je vezan za varšavsko Pozorište raznolikosti, od 2008. godine vrši funkciju umetničkog direktora Novog pozorišta u Varšavi.

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR — galerija

Source: www.joakimvujic.com

GALERIJA JOAKIM
Postavke u Galeriji Joakim i savremena aktivnost pozorišta, prepliću se svojom likovnom prezentacijom i daju dokaze o živoj aktivnosti Teatra nekad i sad. Histrionskom umeću pridodat je i likovni aspekt koji kroz Galeriju Joakim ostvaruje originalni domet u umetnosti i dodir Talijinih sledbenika, autora i našeg Teatra. Izuzetan kvalitet dali su plakati rađeni u saradnji sa FILUM-om i njegovim istaknutim umetnicima. Kroz postavke Galerije Joakim pronaćićete sve ono veliko i zanimljivo u delatnosti Knjaževsko-srpskog teatra i umetnika koji zaslužuju vašu pažnju.

See on Scoop.itКњажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

Оставите коментар

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.963 других пратиоца

%d bloggers like this: