Књажевско-српски театар у Београду – изложба и представа

Posted on Updated on

У просторијама Удружења Крагујевчана у Београду 14. новембра у 19 часова отворена је изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули. Изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде али открива тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.
Изложбу је отворила и своја сећања изнела најстарија позоришна глумица у Србији госпођа Бранка Ћосић Веселиновић, која у здрављу и весељу корача 101. годином. На отварању су говорили Зоран Матовић, председник УО Удружења Крагујевчана у Београду, Марко Мисирача, редитељ и један од аутора изложбе и Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра.
Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ биће отворена до краја ове године у просторијама Удружења Крагујевчана, Деспота Стефана 12.

Исте вечери на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду изведена је представа „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића.


Изложба „Свака лудост беше ми играчка“ 

www.joakimvujic.com

Advertisements

Књажевско-српски театар гостује у Београду

Posted on Updated on

У среду, 14. новембра у 19 часова у просторијама Удружења крагујевчана у Београду, Деспота Стефана 12, биће отворена изложба „Свака лудост беше ми играчка“ посвећена Љубомиру Убавкићу Пендули.
Ова изложбена поставка на 14 великих паноа кроз фотографије представља каријеру крагујевачке глумачке легенде. Аутори изложбе “Свака лудост беше ми играчка“, Ана Колбјанова, Милена Вучковић и Марко Мисирача, желели су да се изложбом открије тек један сегмент богате личности Љубомира Убавкића Пандуле који представља симбол једног града, једне средине и једног времена.

Комедија „Џаст мерид“ по тексту Дуње Петровић и режији Војина Васовића гостује истог дана у Народном позоришту у Београду на сцени „Раша Плаовић“ са почетком у 20.30 часова.
Представа је премијерно изведена у Књажевско-српском театру 30. новембра 2017. године. Глумачки ансамбл чине Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Марина Стојановић и Александар Милојевић.
„Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију… и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове… или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује… да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница… економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта… рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира – зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер „ако није добро, то онда и није крај“.“
Дуња Петровић, ауторка текстa

www.joakimvujic.com

Pendula 01

Љубомир Убавкић Пендула

РЕПЕРТОАР – НОВЕМБАР 2018.

Posted on

www.joakimvujic.com

Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63, 065 33 58 245.

BanerNovembar2018

Награде 13. Јоакиминтерфеста

Posted on

Проглашењем најбољих представа и доделом награда, у Крагујевцу се данас завршава 13. Међународни позоришни фестивал, Јоакиминтерфест. У част награђених биће изведена представа „Моја ти“ која је рађена у копродукцији Атељеа 212 и Стеријиног позорја. На фестивалу је учествовало шест позоришта из Русије, Словеније, САД, Хрватске, Републике Српске (БиХ) и Србије.

Одлуке жирија 13. ЈоакимИнтерФеста

У једној необичној селекцији жири у саставу: Ивана Вујић, редитељка, Зијах Соколовић, глумац и Јелена Јањатовић, костимографкиња, донео је  једногласну одлуку да додели награде:

– Јоакимова награда за глуму додељује се Борису Каваци у представи „Задње луне” – као високо прецизна, енергетски изузетна улога Оца.

– Јоакимову награду за глуму равноправно деле Борко Перић за улогу Вјекослава Краља и Ана Марас Хармандер за улогу Маје Самарџић у представи „Устав Републике Хрватске”  – веома успешно моделирање ликова са јасно израженим променама.

– Јоакимова специјална награда додељује се за глуму додељује се Љубиши Савановићу за улогу Ивана Вуковића у представи „Сабирни центар” – концентрисан, једноставан, истинит као син.

– Јоакимова награда за визуелност додељује се представи „Задње луне” – Бекетовски снажна, сведена, прецизна.

– Јоакимова награда за режију додељује се Душану Млакару за представу „Задње луне” – изузетна анатомија старења и смрти.

– Јоакимова награда за најбољу представу додељује се представи „Устав Републике Хрватске” – жанровски комплексна представа о мржњи и љубави.

– Јоакимова награда публике за најбољу представу додељује се представци „Сабирни центар” у извођењу Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке и Позоришта Приједор БиХ у режији Марка Мисираче са просечном оценом 4, 96.

У Крагујевцу, дана 14. октобра 2018. године

Премијера представе КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА

Posted on

Књажевско-српски театар у сарадњи са Народном Библиотеком „Вук Караџић“ из Крагујевца  припрема нову тинејџ представу КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА Петре Цицварић у режији и сценографији Слађане Килибарде чија је премијера заказана за 29. септембар 2018. године у 20 часова.

Представа „Ко нема у вугла, гугла“ приказује данашњи живот тинејџера, шта их занима, колико модерна технологија утиче на њих и које су све  позитивне и негативне стране те технологије. Ова представа пред гледаоце поставља низ питања; Можете ли да замислите како би изгледао ваш дан без паметног телефона? Без друштвених мрежа? Без игрица? Главном јунаку ове представе Филипу се десило баш то, а да дан буде још чуднији, Филип упознаје Ану, вршњакињу која није ни на једној друштвеној мрежи, уместо игрица чита књиге и нема паметни телефон него стару „циглу”. Ана воли да се дружи  са пријатељима само у правом, а не у виртуалном свету. Шта се деси  када се у библиотеци  сретну двоје таквих вршњака и кад њихови  родитељи постану део ове заврзламе?  Да ли је тај паметни телефон стварно толико паметнији од нас?  Одговоре на та и слична питања нуди ова романтична и забавна комедија  за младе.

Циљ нам је да, на младима близак начин,  укажемо на важност читања, образовања, као и на паметно коришћење мобилних телефона.

Глумачку екипу представе „Ко нема у вугла, гугла“ чине Богдан Милојевић, Катарина Јанковић, Младен Кнежевић, Марија Ракочевић и Анастасија Ђорђевић. Сценографија Слађана Килибарда и Ана Колбјанова, костимограф  Јелена Јањатовић, кореограф Исидора Станишић, а музику потписује  Драгослав Танасковић. www.joakimvujic.com

KoNemaUVuglaGugla

Објављена селекција 13. ЈоакимИнтерФеста

Posted on

На конференцији за медије поводом почетка 13. Међународног позоришног фестивала говорили су Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра и Милош Латиновић, селектор ЈоакимИнтерФеста.
Фестивал се одржава у Књажевско-српском театру од 9. до 15. октобра. У званичној конуренцији ће се наћи шест представа из Русије, Словеније, САД, Хрватске, БиХ (Републике Српске) и Србије, а о наградама ће одлучувати жири у саставу: Зијах Соколовић, глумац, Ивана Вујић, редитељка и Јелена Јањатовић, костимографкиња.

„Селекција овогодишњег фестивала ‘ЈоакимИнтерФест’ у Крагујевцу, коју чини шест представа из Русије, Словеније, САД-а, Хрватске, БиХ (Републике Српске) и Србије, представља тежњу актуелизације театра не само спрам онога о чему ‘жели да прича’, дакле теми и друштвеном оквиру,  него и оним вертикалама који га дефинишу као живу материју, податну за обликовање, у контексту мотива који су пресудни за његов настанак, практичног делања у контексту поступка или следу линија уметничке надградње.
Театар, то је сада изабрао сам као слоган, јер у најбољем светлу акцентује важан уметнички тренутак у којем делује театарски (у)посленик, али и, верујем, спретно и тачно обједињује и у нераскидиви сноп повезује, на први поглед разуђену репертоарску целину овогодишњег ‘ЈоакимИнтерФеста’.
‘Позориште живи и дише у садашњости, не по библиотекама и архивима. У позоришту данас, било где на свету, аутор је присутан као живо људско биће’, написао је Питер Брук у својој књизи ‘Суштина милосрђа’. И то ћемо проверити и, верујем, доживети у Крагујевцу током ових седам октобарских дана.“
Милош Латиновић, селектор

ГЛАВНИ ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА
Сцена „Јоаким Вујић“, 20.00 часова

  1. октобар МЕСЕЦ ДАНА НА СЕЛУ

Иван Сергејевич Тургењев, режија: Борис Леонидович Миљграм

„Пермски академски Театар-Театар“, Перм, Русија

  1. октобар КОРЕШПОДЕНЦИЈА

Борислав Пекић, режија: Горчин Стојановић

Звездара театар, Београд

  1. октобар ЗАДЊЕ ЛУНЕ

Фурио Бордон, режија: Душан Млакар

Гледалишче Копер, Копер, Словенија

  1. октобар ИЗБЕГЛИЦА

Милан Драгичевић, режија: Милан Драгичевић

„Sudbina Theater Company”, Greenfield, USA

  1. октобар САБИРНИ ЦЕНТАР

Душан Ковачевић, режија: Марко Мисирача

Народно позориште Републике Српске, Бања Лука, РС/БиХ

  1. октобар УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

Анте Томић и Рајко Грлић, режија: Винко Брешан

Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска

  1. октобар МОЈА ТИ

Представа у част награђених

Олга Димитријевић, режија: Александра Милавић Дејвис

Атеље 212, Београд / Стеријино позорје, Нови Сад, Србија

 

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА

Галерија „Јоаким“

  1. октобар од 19.30

ИЗЛОЖБА

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА-

СВАКА ЛУДОСТ БЕШЕ МИ ИГРАЧКА

Сала за пробе

  1. октобар од 18.00

ВЕЧЕ У ЧАСТ ГЛУМЦА-ДАРА ЏОКИЋ

промоција монографије

СА ОБЕ СТРАНЕ ИГРЕ

Сала за пробе

  1. октобар од 12.00

ЗИЈАХ А.СОКОЛОВИЋ

РАДИОНИЦА ЗА ГЛУМЦЕ

 Сала за пробе

  1. октобар од 18.00

ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Сала за пробе

  1. октобар од 12.00

ЗИЈАХ А.СОКОЛОВИЋ

ЛИЈЕВО- ДЕСНО-ГЛУМАЦ

као представа-предавање- team building-радионица