Премијера представе ВРАПЧИЋ, прича о животу Едит Пјаф

Posted on Updated on

Премијера представе ВРАПЧИЋ, 28. јануара 2017. године у 20 сати!

 

copy-of-28-%d1%98%d0%b0%d0%bd%d1%83%d0%b0%d1%80-2017-2

Наташа Илић
ВРАПЧИЋ

Редитељ: Милош Јагодић
Сценограф: Дејан Пантелић
Костимограф: Соња Которчевић
Препев песама: Јасмина Димитријевић
Музички аранжмани: Габор Ленђел
Кореограф: Ирина Митровић

Играју:
Едит Пјаф – ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
Едит Пјаф, девојчица – ЛАРА СИМИЋ
Симона – ИВАНА НЕДЕЉКОВИЋ
Лујза, Жена из публике 1, Грађанка 1, Медицинска сестра – ЈЕЛЕНА ЦВИЈЕТИЋ
Кармен, Жена из публике 2, Грађанка 2, Болничарка – МАЈА СОФРОНИЈЕВИЋ
Луј Лепле, Лисјен, Колпортер 3, Грађанин 3, Лекар – ДАРКО БЈЕКОВИЋ
Отац, Рејмон Асо, Грађанин 2 – ЧЕДОМИР ШТАЈН
Жако, Инспектор, Колпортер 4, Грађанин 1 – АЛЕКСАНДАР ТРМЧИЋ
Луј „Мали“, Марсел Сердан, Полицајац, Колпортер 2, Болничар – НЕНАД ВУЛЕВИЋ
Тео Сарапо, Морнар, Колпортер 1 – ПРЕДРАГ ПАУНОВИЋ

Оркестар:
Катарина Карић – корепетиција и клавир
Јован Костадиновић – контрабас
Марко Дражић – хармоника
Миодраг Јовановић-Шеф – гитара

2016. ЈЕДНА ОД НАЈУСПЕШНИЈИХ ГОДИНА У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Posted on

b2ca9d30-04dd-4fb2-b9f1-ec6234d8c4a6

www.joakimvujic.com

Протекла календарска година у крагујевачком театру била је у знаку Шекспира и Стерије. Премијере представа по делима двојице класика обележиле су позоришни живот у Крагујевцу, али и шире. Представа  „Сан летње ноћи“ у режији немачког редитеља Пјер Валтер Полица са великим успехом премијерно је изведена у априлу 2016. године поводом обележавања четири века од смрти Вилијама Шекспира, а сам крај 2016. године обележила је премијера представе „Кир Јања“, Јована  Стерије Поповића у режији  Драгане Варагић.
Представу „Сан летње ноћи“ стручна јавност и жирији различитих фестивала на којима је учествовала најчешће су називали продукцијским подвигом крагујевачког театра, док је  представа „Кир Јања“ препозната као једна од најзначајнијих представа у 2016. години у српским позориштима уопште.
У протеклој години ансамбл Књажевско-српског театра учествовао је на петнаест фестивала у земљи и иностранству на којима је освојено 7 награда, а једна од  најзначајнијих је и Главна награда стручног жирија за представу „Сан летње ноћи“  на фестивалу „Театар у једном дејству“ који се традиционално већ три деценије одржава у Младеновцу.
У протеклој години крагујевачки театар је по први пут у својој историји гостовао у Русији и то на фестивалу „Мост пријатељства“ у граду Јошкар Ола.  Током трајања овог фестивала одржана је и Међународна научна конференција на тему „Позоришна сарадња – подстицај културном развоју и социјалној интеграцији“ на којој је о утицају међународних позоришних фестивала на развој позоришне продукције на локалном нивоу говорио и директор театра мр Војо Лучић. Ова научна конференција је организована под покровитељством Министарства културе Руске федерације.
Поред премијерног и репризних извођења својих представа Књажевско-српски театар је у 2016. години  успешно организовао и два позоришна фестивала у мају „Јоакимове дане“ – ревију позоришних представа у част домаћег писца, а у октобру 11. Међународни позоришни фестивал „ЈоакимИнтерФест“ у уквиру кога је изведено 9 представа из пет земаља.
Последњих дана 2016. године објављена је монографија Милена Дравић- више од уметности“ коју Књажевско-српски театар публикује у оквиру едиције „Јоакимови потомци“, а која је припадајући део престижне награде Статуета “Јоаким Вујић“ чији је један од лауреата била и прослављена српска глумица.
Премијере, гостовања у земљи и иностранству, учешћа на различитим фестивалима (међу којима су и они престижни: Дани комедије у Јагодини, Буцини дани, Фестивал класике у  Вршцу…), бројна публика, подигнута видљивост и углед позоришта у земљи и иностранству, организација фестивала и других за Крагујевац и ширу заједницу важних манифестација, само су неки од показатеља да се 2016. година може сматрати једном од најуспешнијих у новијој историји нашег позоришта.

ОБЈАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА МИЛЕНА ДРАВИЋ – ВИШЕ ОД УМЕТНОСТИ

Posted on

milenadravic

Из штампе је управо изашла монографија „Милена Дравић – више од уметности“ коју Књажевско-српски театар, Крагујевац објављује у едицији „Јоакимови потомци“ а која је припадајући део престижне награде Статуета „Јоаким Вујић“ чији је лауреат наша врхунска глумица била 2013. године.
Монографија, чији је аутор Татјана Њежић у првом делу, на преко стотридесет страна, доноси више од педесет прича, односно сцена из живота велике драмске уметнице, а у другом који обухвата још преко сто страна казивања о Милени Дравић (Душко Ковачевић, Љубомир Симовић, Радослав Зеленовић, Пуриша Ђорђевић, Дејан Мијач, Јагош Марковић, Милан Јелић, Горан Паскаљевић, Душан Макавејев, Милан Влајчић, Милена Зупанчић, Милан Караџић, Стефан Арсенијевић, Милош Радивојевић, Бранка Петрић, Здравко Шотра, Ненад Полимац, Александар Милосављевић).
Ова раскошно илустрована монографија која почиње причом Милене Дравић о свом детињству, а завршава се избором од тридесетак њених насловних страна у разним штампаним гласилима, својеврсно је сведочанство о уметници која је својим блиставим даром и раскошним опусом изнедрила врхунце културног живота и стваралаштва ових простора.
Подсетимо, у образложењу награде “Јоаким Вујић”, жири у саставу Небојша Брадић редитељ и председник жирија, глумац Властимир Ђуза Стоиљковић ( добитник Статуете “Јоаким Вујић” 2012. године), Марија Солдатовић, драматург, Милош Крстовић, глумац и Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра је истакао: “Глумачко трајање у позоришту, на филму и телевизији, потврдило је особен дар, лепоту и харизму Милене Дравић. Свестраност њеног глумачког умећа препозната је и високо цењена у различитим жанровима: од најфинијег психолошког нијансирања лика у драми, бравурозне минијатуре и импровизације у комедији, до потресне упечатљивости крупног плана на филмском платну и телевизијском екрану. Милена Дравић је, без сумње, својом каријером и даром обележила историју српског глумишта друге половине 20. и почетка 21. века.“

www.joakimvujic.com

ГЛУМИЦЕ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА НАГРАЂЕНЕ НА ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ

Posted on

5b7ca2f7-3d0c-42e1-8bab-f626c8b1e25d

На престижном 13. Међународном позоришном фестивалу Мост пријатељства у граду Јошкар Ола у такмичарском програму учествовала је представа нашег позоришта У ствари, театар по тексту Драгане Бошковић.
Ову представу, која је своју премијеру на сцени најстаријег позоришта у Србији имала на Сретење 15. фебруара 2016.године, режирала је Андреа Ада Лазић, а у њој играју првакиња драме крагујевачког позоришта Нада Јуришић и Јасмина Димитријевић.
Специјална глумачка награда за партнерску игру додељена је Нади Јуришић и Јасмини Димитријевић.

www.joakimvujic.com

ДИРЕКТОР ТЕАТРА ВОЈО ЛУЧИЋ ГОВОРИО НА МЕЂУНАРОДНОЈ НАУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У РУСИЈИ

Posted on

vojo-lucic

Директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић учествовао је у новембру 2016. године на Међународној научној конференцији „Позоришна сарадња – подстицај културном развоју и социјалној интеграцији“. Лучић је говорио на тему „Утицај међународних позоришних фестивала на развој позоришне продукције на локалном нивоу“.
Ова међународна конференција је организована под покровитељством Министарства културе Руске федерације а у оквиру међународног позоришног фестивала у граду Јошкар Ола.

www.joakimvujic.com

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ КИР ЈАЊА ПО ТЕКСТУ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА

Posted on Updated on

14. децембра у крагујевачком театру премијерно извођење представе Кир Јања

kir4
Исидора Рајковић – Јуца Милица Мајсторовић – Катица

РЕЧ РЕДИТЕЉА
„Драг ми је тај Кир Јања који не припада овом свету а да то и не зна. Можда хода по својим мислима са погрешном мапом у глави. Он хоће онолико новаца колико му је потребно да мирно спава у немирном свету. Драг ми је тај мали човек који је већ једном све изгубио и боји се да му се сутра то поново не деси. Све бежеци од тога улеће у замку да му се баш то деси. Нису несрећни случајеви запечатили Јањину судбину. Јањине вечите “шпекулације” у којима мисли да је спретан доћи ће му главе, и не само њему. Он стално сумња да неко хоће да га покраде и ја му за то дајем право.
Занима ме то витално самопоуздање да буде играч у игри за коју наслућује да се променила. Јања добро види, али не види све. Побунио се по први путна крају, али касно. Мислио је да игра још траје, а она је већ била завршена.
Занима ме тај изненадни тренутак Јањине храбрости и побуне на крају комада који ничему не води јер је све већ решено. Занима ме шта нам то Стерија није испричао, а крије се иза приче коју нам је дао да се забавимо. Који су се то конци уплели да оно сто смо мислили да је невазно постане важно? Заплет који гледамо се не решава већ прелазимо на други који нам се изненада открива да је паралелно текао. И ми смо се као и Кир Јања изненада, скоро преко ноћи, обрели у свету где више не препознајемо ко су нам пријатељи, где свако има своје интересе који су му најважнији, где се све продаје за “бадава”, где нема више правила а камоли система вредности, где је сила једини закон а морал давно заборављена категорија. “Е сироти Кир Јања… оћи свет да пропадни”. И ја му верујем.
Кир Јања је комични лик који има “неваљало жена”, хоће стално “да га у’вати шлогу ”, највише воли да кука. Покушава да подмити власт са “једно лепо јабука” док велике своте новца прелазе из руке у руку. Ипак после Егоновог и Ејдусовог “Кир Јање” у Народном позоришту, овај текст се не може више читати без трагичне ноте. То припада и нашем Кир Јањи али у једном другачијем кључу.“
Драгана Варагић, у Крагујевцу децембра 2016. године

kir1
Миодраг Пејковић – Кир Јања Саша Пилиповић – Кир Дима

Јован Стерија Поповић
КИР ЈАЊА
Режија Драгана Варагић

ИГРАЈУ
Миодраг Пејковић – Кир Јања
Исидора Рајковић – Јуца
Никола Милојевић – Мишић
Милић Јовановић – Петар
Саша Пилиповић – Кир Дима
Милица Мајсторовић – Катица
Ђорђе Симић – Пандур
Младен Кнежевић – Пандур

Сценограф – Лана Шкундрић
Костимограф – Јелена Јањатовић
Кореограф – Бојана Робинсон
Композитор – Драгослав Танасковић
Лектор – Радован Кнежевић

ДРАГАНА ВАРАГИЋ – биографија
Драгана Варагић је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду у Енглеској, и магистрирала драму на Универзитету Торонто у Канади.
Одиграла је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Као првакиња Народног позоришта у Београду одиграла је, између осталог Наташу Ростову, Јулију, Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски. У Канади је наставила своју каријеру као глумица, редитељ и универзитетски професор. Играла је у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, Канал среће, То није моја прича, Дантес Дивинус, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т… Драгана је предавала глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава.
Носилац је више награда за глумачка остварења на нашим просторима (две годишње награде Народног позоришта у Београду за глуму, Награда Удружења драмских уметника Србије за најбоље глумачко остварење,  Награда за епизодну улогу  на Стеријином позорју…) и номинације за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту.
Драгана је режирала и копродуцирала канадско – црногорску копродукцију Пенелопијада која је на репертоару тиватског позоришног фестивала Пургаторије. Ванредни је професор на Катедри за глуму Академије уметности у Београду и гостујући професор на пољској Националној филмској и позоришној академији у Лођу.

www.joakimvujic.com

kir3
Исидора Рајковић – Јуца Миодраг Пејковић – Кир Јања

ГЛУМАЦ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА ДОБИТНИК НАГРАДЕ БРАНИСЛАВ НУШИЋ

Posted on

www.joakimvujic.com

nikolamilojevic
Никола Милојевић

Награда Бранислав Нушић коју додељује Удружења драмских писаца Србије додељена је драми На трагу аутора Николе Милојевића, члана глумачког ансамбла Књажевско-српског театра.
О додели награде одлучивао је жири у саставу Милан Јелић, Петар Станојловић и Снежана Кутрички.
У образложењу доделе награде Бранислав Нушић пише: „Драмски текст На трагу је својом једноставновшћу прециозношћу, чистотом дијалога на камерни начин предочио критику света и критику свести. Вешто управљајући системом знакова смештајући радњу у театар, аутор веристичким поступком кроз рад на пробама за премијеру представе Хамлет приказује механизам урушавања система вредности типичан за транзициону свест. У трагању за драмском суптилношћу, духовитим ставом, продуховљеним стилом На трагу је с разлогом понео награду Бранислав Нушић„.