Theatre

Представа НЕГРИ Књажевско-српског театра најбоља на 55. Фестивалу професионалних позоришта Србије ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Posted on Updated on

На управо завршеном 55. Фестивалу професионалних позоришта Србије ЈОАКИМ ВУЈИЋ представа нашег театра НЕГРИ или ЉУБОВ КО СОЧЕЛОВЕКОМ СВОЈИМ је апсолутни победник овог Фестивала.

По одлуци стручног жирија који су чинили Ана Томовић-Ршумовић, редитељка и председница жирија, Феђа Стојановић, глумац и Петар Михајловић, драмски писац  представа НЕГРИ или ЉУБОВ КО СОЧЕЛОВЕКОМ СВОЈИМ је проглашена за најбољу представу Фестивала. Награђени су и Анђелка Николић за режију, Ана Колбјанова за сценографију и Драгослав Танасковић за музику.

НЕГРИ или ЉУБОВ КО СОЧЕЛОВЕКОМ СВОЈИМ је проглашена за најбољу представу Фестивала и по одлуци Округлог стола критике који су чинили  Александра Гловацки позоришна критичарка из Београда, Димитрије Коканов драматург из Београда и Миломир Недељковић глумац из Краљева.

НЕГРИ или ЉУБОВ КО СОЧЕЛОВЕКОМ СВОЈИМ по тексту Јоакима Вујића и режији Анђелке Николић  прмијерно је изведена на сцени нашег позоришта 15. фебруара поводом Дана Књажевско-српског театра.

55. Фестивал професионалних позоришта Србије ЈОАКИМ ВУЈИЋ
55. Фестивал професионалних позоришта Србије ЈОАКИМ ВУЈИЋ
Advertisements

РЕПЕРТОАР – ЈУН 2019.

Posted on Updated on

РЕПЕРТОАР – ЈУН 2019.

ОТАЦ
Субота, 1. јун 20.00

ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ’ САД ОД СРЕЋЕ
Четвртак, 6. јун 20.00

ЏАСТ МЕРИД
Субота, 8. јун 20.00

КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Уторак, 11. јун 20.00

ЖИВИ СУ, НИЈЕ СМЕШНО
Пулс театар Лазаревац/Регионално позориште Нови Пазар
Четвртак, 13. јун 20.00

НЕГРИ
Субота, 15. јун 20.00

НАШ ТЕАТАР НА ГОСТОВАЊИМА

3. јун, ВРАПЧИЋЦентар за културу Лазаревац

4. јун, НЕГРИНародно позориште Ниш

Промоција едиције ЈОАКИМОВИ ПОТОМЦИ у Краљеву

Posted on Updated on

Пратећи програм 55. Фестивала професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић“

У суботу  18. маја у 18 часова  у просторијама Народне библиотеке  у Краљеву Књажевско-српски театар представља своју издавачку делатност,  а пре свега  едицију „Јоакимови потомци“.
Од 2006. године Књажевско-српски театар објављује монографије посвећене добитницима Статуете Јоаким Вујић у едицији „Јоакимови потомци. Монографија је припадајући део ове престижне награде. До данас је објаваљено девет монографија, а десета је у припреми и биће објављена током 2019. године.
На овој промоцији која се организује као пратећи програм  55. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“  говориће директор Књажевско-српског театра  Милош Крстовић и редитељ Марко Мисирача.

ЈОАКИМОВИ ПОТОМЦИ
Промоција едиције ЈОАКИМОВИ ПОТОМЦИ

Скупштина града Крагујевца иницирала је израду мобилне апликације која ће корисницима омогућити једноставно праћење свих културних дешавања

Posted on

Преузмите мобилну апликацију на Google Play продавници

Скупштина града Крагујевца иницирала је израду мобилне апликације за уређаје са оперативним системом Андроид, која ће корисницима омогућити једноставно праћење свих културних дешавања у граду.

Порука за СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2019. године

Posted on

Светски дан позоришта, 27. март,  се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.

Аутор овогодишње поруке је Карлос Селдран угледни, вишеструко награђивани позоришни редитељ, драматург, драмски педагог и универзитетски професор. Живи и ради у Хавани (Куба), али са својим представама путује по свету

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán), Куба

Пре него што сам крочио у позориште, моји учитељи су већ били тамо. Саградили су своје куће и своје поетике на остацима сопственог живота. Многи од њих су непознати или их једва памте: радили су у тишини, у понизности својих пробних сала и препуних гледалишта, да би потом, након много година рада и изванредних успеха, полако напустили своја места и нестали. Када сам схватио да је мој позив и моја судбина да наставим њиховим стопама, такође сам увидео да од њих наслеђујем дирљиву и јединствену традицију: да живим у садашњости и да једино очекивање треба да ми буде да досегнем прозирност непоновљивог тренутка, у којем се сусрећем с другим бићем у тами позоришта, заштићен пуком истинитошћу геста и речи која нешто открива.

Моја позоришна домовина су ти тренуци сусрета с гледаоцима који из вечери у вече долазе у нашу салу, из најразличитијих делова мог града, да би били с нама, да бисмо поделили тих неколико сати, неколико минута. Помоћу таквих, јединствених тренутака градим свој живот: престајем да будем ја, више не патим због себе и поново се рађам да бих увидео шта значи стварати позориште: проживети тренутке чисте, ефемерне истине, знати да је то што говоримо и радимо, тамо, под сценским светлом, истинито и да одражава наше најдубље и најинтимније биће. Моја позоришна земља, којој моји глумци и ја припадамо, саткана је од тих тренутака у којима заборављамо на маске, реторику, страх да будемо то што јесмо, и пружамо једни другима руке у тами.

Позоришна традиција је хоризонтална. Нико не може да тврди да је театар на било који начин у центру света, у одређеном граду или у неком привилегованом здању. Позориште, како га ја доживљавам, простире се по невидљивим географским просторима који једним чином обједињују позоришну уметност и животе оних који је стварају. Сви позоришни уметници умиру заједно са својим непоновљивим тренуцима луцидности и лепоте, сви нестају на исти начин, не остављајући иза себе ништа што би их сачувало или прославило. Велики позоришни ствараоци знају да им не вреди никакво признање када се нађу пред тим задатком који је у корену нашег посла, а то је стварање истинских тренутака, недоречености, снаге, слободе, усред највеће неизвесности. И наџивеће их само подаци о њиховом раду или фотографије и видео снимци на којима ће бити забележена тек бледа идеја тога што су урадили. Али тим снимцима ће увек недостајати неми одговор публике која у датом тренутку увиђа да то што се дешава пред њеним очима не може бити пренето нити сагледано ван тог простора, да истина коју тамо заједно доживљавају представља истинско животно искуство, на тренутак прозрачније и од самог живота.

Када сам увидео да је позориште засебна земља, једна велика територија која обухвата читав свет, у мени се зачела идеја која је истовремено оличавала слободу: не мораш да се удаљиш нити да одеш са места на којем се налазиш, не мораш да трчиш нити да се помераш. Тамо где постојиш ти, постоји и публика. Тамо су колеге чије присуство ти је потребно. Тамо, изван твоје куће, имаш свакодневну стварност, непрозирну и непробојну. Стога из своје привидне непомичности радиш да би створио највеће од свих путовања, да би поновио Одисеју, путешествије аргонаута: ти си непомични путник који непрестано убрзава густину и чврстину свог стварног света. Ти путујеш ка тренутку, ка трену, ка непоновљивом сусрету који се одиграва пред онима који су слични теби. Ти путујеш ка њима, ка њиховом срцу, ка њиховој субјективности. Путујеш кроз њих, допиреш у њихове емоције, у њихове успомене које будиш и покрећеш. Твоје путовање је вртоглаво и нико не може да га измери нити спречи. Такође, нико није у стању да одреди његов прави обим; то је путовање кроз машту твојих људи, семе које је посађено у најудаљенију од свих земаља: грађанску, етичку и људску савест твојих гледалаца. Због тога не одлазим, остајем код куће, међу својим блиским пријатељима, привидно миран, и радим даноноћно, јер знам тајну вртоглаве брзине.

Превела са шпанског Бојана Ковачевић Петровић

www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР – децембар 2018.

Posted on Updated on

РЕПЕРТОАР – децембар 2018.
Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63


Репертоар – децембар 2018.