Kragujevac
250 година од рођења Јоакима Вујића
Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пејруз или Великодушије једне дивје, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар.
Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.
СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ ДАРИ ЏОКИЋ И ФАКУЛТЕТУ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ
Глумица Дара Џокић и Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду овогодишњи су добитници Статуете Јоаким Вујић крагујевачког Театра, који ове године обележава 180 година постојања. Признања добитницима ће бити уручена 15. фебруара, на Дан позоришта, када ће се доделити Прстен са ликом Јоакима Вујића костимографу Ужичког позоришта Снежани Ковачевић, као и медаљон Министарству културе и информисања.
У јубиларној години, када Књажевско-српски театар обележава 180 година од свог оснивања, а у складу са Правилником о додели Статуете, жири је одлучио да додели две Статуете Јоаким Вујић.
О додели Статуете је одлучивао жири који су чинили директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић, костимограф Снежана Ковачевић, драматург Марија Солдатовић и глумци Тихомир Станић и Милош Крстовић.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
I
Најзначајније признање за допринос развоју позоришне уметности у Србији – Статуета Јоаким Вујић додељује се глумици која је јединственим глумачким изразом, снажном драмском личношћу и уметничким дометима допринела уздизању глумачке професије.
Овогодишња добитница Статуете Јоаким Вујић је глумица Дара Џокић.
Дарина посвећеност позоришту, глумачка бравурозност и зрелост, као и целоукан уметнички и друштвени ангажман представљају најбољи модел за угледање драмским уметницима који долазе.
II
Статуета Јоаким Вујић за допринос развоју позоришне уметности у Србији додељује се и Факултету драмских уметности (ФДУ), Универзитета уметности у Београду. У овој установи своје образовање стекле су генерације наших најзначајнији позоришних уметника: глумаца, редитеља, драматурга….
ФДУ је био и остао расадник талената који су се доказали у позоришту, на филму, телевизији и радију.
Ова установа је позната, пре свега, по плејади изванредних стручњака који су били и њени професори. Професори и студенти ФДУ од оснивања до данас доприносе унапређењу позоришне уметности и својим врхунским уметничким ангажманом континуирано обогаћују српску уметност и културу.
Статуета Јоаким Вујић добитницима ће бити уручене на Дан Књажевско-српског театра 15. фебруара 2015. године у Крагујевцу.
Крагујевац, 03. фебруар 2015. године
Председник жирија, мр Војо Лучић
Књажевско-српски театар 
You must be logged in to post a comment.