Sumadija

JOAKIMFEST

Posted on

Joakimfest

Joakimfest je međunarodni pozorišni festival koji se održava svake jeseni u Kragujevcu, druge sedmice u oktobru (do 2019. Joakim Inter Fest). Festival je 2006. godine pokrenuo pozorišni reditelj Dragan Jakovljević, tadašnji direktor Knjaževsko-srpskog teatra. Od tada do danas, Festival je prolazio kroz različita razdoblja uspona i padova, u potrazi za čvrsto utemeljenim konceptom. Početkom 2019. godine, izborom Slobodana Savića, uglednog pozorišnog kritičara iz Beograda, na mesto selektora i umetničkog direkora, izvršene su korenite promene u strukturi i koncepciji Joakimfesta. Danas je to Festival savremenog, modernog, društveno, estetski i poetički referentnog pozorišta koji izborom predstava nastoji da bude vidljiv i prepoznatljiv ne samo za lokalnu zajednicu, nego u zemlji i širem regionu. Njegov koncept je evro-regionalni i temelji se na izboru predstava koje su u punom saglasju sa modernim izvođačkim pozorišnim praksama. Joakimfest slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo.Od osnivanja Festivala do danas, na Joakimfestu je izvedeno preko 140 predstava iz 25 zemalja sveta u kojima je učesvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.Međunarodni žiri dodeljuje dve nagrade na Festivlu: Gran pri „Joakim Vujić“ za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu grada Kragujevca.Festival je dobio ime po „ ocu srpskog pozorišta“ Joakimu Vujiću, upravniku prvog srpskog pozorišta osnovanog u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici Srbije, 1835. godine.Domaćin i organizator Festivala je Кnjaževsko-srpski teatar, a glavni pokrovitelj grad Кragujevac.

Joakimfest


Joakimfest is an international theatre festival held every fall in Kragujevac, during the second week of October (till 2019 Joakim Inter Fest).

The festival was established in 2006 by a theatre director Dragan Jakovljević, who was back then the managing director of Knjaževsko-srpski teatar. Since then, the festival has been going through various periods of ups and downs, seeking a solid concept. At the beginning of 2019, when Slobodan Savić, an esteemed theatre critic from Belgrade was elected the curator and artistic director, radical changes have been made in the structure and concept of Joakimfest. Today, this is a festival of contemporary, modern, socially, aesthetically, and poetically relevant theatre which with its selection of plays strives for visibility and recognition not only in its local community but in the entire country and the wider region. It has a Euro-regional concept, based on a selection of plays in full accord with modern performance and theatre-related practices. Joakimfest celebrates and fosters aesthetically sophisticated, socially responsible, subversive, and emancipatory theatre which grapples with burning issues and phenomena of the world and the times we live in.
Since the founding of the Festival to date, over 140 performances from 25 countries with the participation of over 700 theatre authors have been performed at the Joakimfest.
An international jury bestows two awards: Grand prix “Joakim Vujić,” for the best overall performance, and Special Award of the City of Kragujevac.
The festival is named after “the father of Serbian theatre,” Joakim Vujić, the managing director of the first Serbian theatre founded in Kragujevac, the capitol of Serbia back then, in 1835.
The host and organizer of the festival is Кnjaževsko-srpski teatar, and the main benefactor is the City of Кragujevac.

ЈОАКИМОВИ ДАНИ НА РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈИ КРАГУЈЕВАЦ

Posted on

Књажевско-српски театар, у месецу мају, већ једанаесту годину организује Јоакимове дане, ревију позоришних представа у част домаћег писца. Због тренутне ситуације у којој смо се сви нашли и забране јавног окупљања, Јоакимови дани биће реализовани путем емитовања представа на Радио-телевизији Крагујевац.

Ова позоришна смотра од укупно шест представа биће емитована од 19. до 30. маја уторком, петком и суботом од 20 часова, док ће се репризе истих емитовати понедељком, уторком и средом од 13 часова.

На репертоару ће се наћи представе: „Сумњиво лице“ (Народно позориште Сомбор), „Радничка хроника“ (Народно позориште Републике Српске), „Не играј на Енглезе“ (Београдско драмско позориште), „Професионалац“ (Краљевачко позориште), „Деветстопетнаеста (НП Ниш , Крушевачко позориште и ЦЗК „Вук Караџић“ Лозница) и „Женидба и удадба“ представа нашег Театра.

Радио-телевизија Крагујевац је доступна свим гледаоцима у Србији на:

–           Каналу 405, Д3 платформе СББ-а;

–           Каналу 555 МТС-а или Супернове

–         Live stream путем линка www.rtk.co.rs/uzivo

РЕПЕРТОАР ТЕАТРА НА РТК И LIVE STREAM – мај 2020.

Posted on

Представе Књажевско-српског театра можете пратити сваког петка, суботе и уторка од 20 часова на каналима Радио-телевизије Крагујевац:

  •  405 каналу D3 платформе SBB-a
  • 555 каналу MTS TV или Супернове као Live stream путем линка
  • www.rtk.co.rs/uzivo/tv/

Репризни термини су понедељком, уторком и средом од 13 часова.

РЕПЕРТОАР ТЕАТРА НА РТК И LIVE STREAM – мај 2020.

Posted on

Представе Књажевско-српског театра можете пратити сваког петка, суботе и уторка од 20 часова на каналима Радио-телевизије Крагујевац:

  •  405 каналу D3 платформе SBB-a
  • 555 каналу MTS TV или Супернове као Live stream путем линка
  • www.rtk.co.rs/uzivo/tv/

Репризни термини су понедељком, уторком и средом од 13 часова.

МОЋ РЕЧИ – Небојша Брадић

Posted on

Редитељ Небојша Брадић поводом важних Шекспирових датума – крштења 26. априла 1564. и смрти 23. априла 1616.

Редитељ Небојша Брадић поводом важних Шекспирових датума – крштења 26. априла 1564. и смрти 23. априла 1616.Тако је празна сцена постајала двор, тамница или брачна ложница. Тек се у 19. веку инсистирало на натуралистичким решењима сценског простора.Због тога су у току представе промену сценографских решења следили музички и светлосни ефекти који су јасно потцртавали динамику и атмосферу.Шекспирове драмске сцене, међутим, одговарају једна другој кроз супротстављање различитих амбијената и темпа. Контрасти између појединих сцена драме јесу једна од карактеристика елизабетанске драматургије.Драма се никад не зауставља већ се, чим започне нова сцена, претвара у нешто друго: спора сцена следи брзу сцену, лирска сцена следи сцену насиља. Никад не треба дозволити да на позорници буде „хладно“.Шекспирове драме су, пре Холивуда, биле добро монтирани филмови. Није било потребе за променама сценографије којима би се указивало на промену места и на проток времена, јер би се на тај начин угрозио и сам развој драмске приче.А гледалац Шекспировог доба био је, пре свега, заинтересован за причу. Та прича је, према навикама времена, морала бити уклопљена у позоришни „живот двочасовни“. Данас је тешко поверовати да је у Шекспирова представа „ишла“ испод два сата.Но, већина Шекспирових текстова може да буде изведена у том временском опсегу. Како је то могуће? – сумњичаво се запитати позоришни гледалац, навикнут да представе овог аутора трају дуже и од четири сата. Одговор је врло једноставан: уколико се не изговарају речи већ стихови.Ако пажљиво посматрате како је Шекспир писао, открићете да су сцене прецизно оркестриране, њихова литерарна и емоционална значења ослобођена и веома лако допиру до публике.Начин на који Шекспир сруктурише своје стихове говори глумцу када ће да убрза, када да говори спорије, где се налази акценат и где је предвиђена пауза. Али, као и у музици, ви морате прво да научите исправно ноте пре него што почнете да изражавате емоције.Скраћивања Шекспирових текстова данашњи интерпретатори оправдавају и зато што, по њима: „Тај говор гледалац не разуме“.Насупрот њима, редитељ Питер Брук у својим есејима о Шекспиру указује на смисао употребе стиха и на важност скривених значења која носи стих у Шекспировим драмама. Следећи Брукова упутства, Шекспировим стиховима се треба једноставно предати, и они ће тада узвратити пуноћом значења. Стих, непрекинут ток, брзо одвијање радње, непреигравање хумора или туге, минималистички решена сценографија, емоције на људској, а не на глумачко-сценској скали, само су неке од карактеристика узоритих Шекспирових представа.Позоришне представе у Шекспирово време извођене су на дневном светлу.Данас, када позориште располаже светлосном опремом која може да креира таму или замрачење у коме се добро види, значења појединих текстова се мењају. Леди Макбет која хода позорницом са упаљеном свећом на дневном светлу, говори нам много више о мраку и ужасима ноћи, него ли најбољи штимунг врсног дизајнера светла.Шекспирова реч има огромну моћ и преношење енергије није нужно резултат тактилног или визуелног контакта.Замрачење и „ноћна сцена“ може се лако направити, али онда не можемо јасно видети страх на лицу Леди Макбет. А ако нешто не видимо добро, не можемо добро ни да чујемо. Речи тада одбијају да нам укажу на скривени смисао и метафору која стоји иза њих.
ДАНАС https://www.danas.rs/kultura/moc-reci-2/

Христос васкрсе!

Posted on Updated on

Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр

http://www.joakimvujic.com